.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 62/2026
27.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovana Čelebića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 64/25 od 12.08.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 148/25 od 06.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovana Čelebića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 64/25 od 12.08.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 148/25 od 06.11.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini K 64/25 od 12.08.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, koju će izdržavati po pravnosnažnosti presude. Istom presudom je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, dok je oštećeni BB, na osnovu člana 258. ZKP, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 148/25 od 06.11.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Jovan Čelebić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.
Branilac kao razlog podnošenja zahteva ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već navodi da činjenično stanje tokom ovog krivičnog postupka nije pravilno utvrđeno. S tim u vezi ističe da je prvostepeni sud nakon ukidanja presude, u ponovnom postupku odluku bazirao na identičnim činjenicama i dokazima iz ranije ukinute odluke, opširno analizira nalaz i mišljenje veštaka, kao i druge dokaze u pogledu povrede koja je nastupila kod oštećenog, te daje sopstveno tumačenje činjenica da tokom postupka nije utvrđeno postojanje rendgentskog snimka zadobijene povrede, kao i da je nepristrasnost veštaka upitna jer je isti policijski službenik, čime dovodi u sumnju dokaznu snagu veštačenja. Osim toga branilac citira iskaz svedoka oštećenog i izvodi sopstvene zaključke u pogledu navoda ovog svedoka, kao i u pogledu utvrđenih činjenica, a koji su suprotni zaključcima nižestepenih sudova, na koji način polemiše sa činjeničnim pitanjima i dokazima, u smislu člana 440. ZKP.
Pored toga, branilac ističe povrede zakona iz člana 462. stav 3. ZKP, člana 114. ZKP i člana 119. ZKP, kao i člana 16. stav 5. ZKP.
Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 440. ZKP, kao i člana 462. stav 3. ZKP, člana 114. ZKP, člana 119. ZKP i člana 16. stav 5. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Miroljub Tomić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
