Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1805/25 od 26.06.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka u visini sastava odgovora na reviziju i sudskih taksi.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist tužioca nadležnom organu, obračunata na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa u iznosu od 40.143,00 dinara za period u kom je tužilac obavljao poslove na ispaljivanju protivgradnih raketa za period sezone protivgradne zaštite od 15.04.2004. godine do 15.10.2018. godine na osnovu više zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa tuženim. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen zasnovana je na odredbama članova 6 stav 1. tačke 8. i 27., 7. tačke 3. i 9., 16, 28, 36, 51. i 57. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da tuženi za tužioca nije na pravilan i zakonit način obračunavao i uplatio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i utvrđenog iznosa razlike doprinosa prema drugoj varijati nalaza i mišenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke koje tuženi treba da uplati po tom osnovu. Pobijana odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Tužena u reviziji ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi uplate doprinosa tužilac je podneo 13.05.2022. godine, opredeljujući vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara. Podneskom od 19.02.2024. godine tužba je preinačena na vrednost predmeta spora od 713.972,70 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica iz radnog spora u smislu odredbe člana 441. ZPP kod kojih je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, već uplata doprinosa, a da je vrednost predmeta spora niža od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da isti nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković