.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6507/2025
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca protivtuženog AA iz ..., koga zastupa advokat Milan Delić iz ..., protiv tuženog protivtužioca BB iz sela ..., koga zastupa advokat Zoran Radojević iz ..., radi utvrđenja i činidbe po tužbi i radi utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3731/24 od 05.02.2025. godine u sednici od 05.03.2026. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca - protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3731/24 od 05.02.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca - protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3731/24 od 05.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1265/23 od 25.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protivtuženog da se utvrdi da je tuženi protivtužilac zauzeo deo parcele tužioca kp. br. .. KO ..., njiva IV klase upisana u ln. br. .. KO ... u površini od 49 m2, kao i u površini od 8 m2, u merama i granicama bliže navedenim za svako zauzeće, kao u tom stavu izreke, te da se tuženi obaveže da zauzeti deo te parcele preda u državinu i posed tužiocu i ukloni i poruši deo ograde koji se nalazi na zauzetom delu parcele tužioca, o svom trošku. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca, pa je utvrđeno prema tužiocu – protivtuženom pravo svojine po osnovu održaja na delu parcele kp. br. .. KO ... u površini od 57 m2, te će ova presuda biti osnov upisa prava tuženog protivtužioca u javnim knjigama. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 260.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3731/24 od 05.02.2025. godine žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac - protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca - protivtuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zauzeća dela katastarske parcele broj .. KO ..., vlasništvo tužioca – protivtuženog u površini od 57 m2 po tužbi i utvrđenjae po protivtužbi da je upravo taj deo zemljišta tuženi stekao putem održaja u svojinu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen, a usvojen protivtužbeni zahtev tuženog, zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tuženi – protivtužilac putem održaja (proteka roka od 20 godina) stekao pravo svojine na predmetnom delu nepokretnosti. U toku odlučivanja o zahtevima stranaka, nižestepeni sudovi su imali u vidu i savesnost tuženog – protivtužioca u pogledu državine sporne nepokretnosti, i ocenio da tuženi – protivtužilac ima savesnu državinu spornog dela parcele. U takvim slučajevima, kada je sud ocenio da su se stekli uslovi za sticanje prava svojine putem održaja, postoji ustaljena praksa izražena u mnogobrojnim presudama Vrhovnog suda sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem. Tužilac – protivtuženi osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, ali to nije razlog zbog koga može da se izjavi posebna revizija, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora po tužbi i po protivtužbi je 240.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
