U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Đurin, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5051/22 od 29.03.2023. godine, u sednici održanoj dana 03.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5051/22 od 29.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 2678/20 od 08.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 91.759.101,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 90.323.601,00 dinara počev od 24.04.2019. godine do isplate i na iznos od 1.435.500,00 dinara počev od 18.01.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 252.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5051/22 od 29.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije, nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je stekla potraživanje prema Fabrici obuće „Pančevo“ (Industrija obuće „Pančevo“ AD) u iznosu od 4.539.594,06 dinara (glavnica bez dalje kamate) i iznosu od 46.314,58 dinara (obračunata kamata sa daljom zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2003. godine), na osnovu ugovora o ustupanju potraživanja zaključenog 07.07.2003. godine između tužilje kao prijemnika i Preduzeća u privatnoj svojini „Trijumf“ iz Niša kao ustupioca (koje je imalo potraživanje prema fabrici na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Pančevu P 158/02 od 05.05.2003. godine). Uprkos tome što je u izvršnom postupku ishodovala rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u Pančevu I 125/00 od 10.07.2003. protiv izvršnog dužnika Fabrike obuće „Pančevo“ i upis u zkul .. KO Pančevo zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnostima izvršnog dužnika na kat. parceli ... zk telo 1-7 u zemljišnoj knjizi (rešenje Opštinskog suda u Pančevu Dn 166/05 od 25.01.2005. godine), a kasnije i rešenje Opštinskog suda u Pančevu I 1806/04 od 24.03.2006. godine (pred kojim je izvršni postupak nastavljen kao stvarno i mesno nadležnim sudom) kojim je određeno izvršenje procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u zkul .. KO Pančevo (pošto je prehodno veštačenjem utvrđena njihova tržišna vrednost u iznosu od 111.509.243,00 dinara) i zaključak istog suda I 1806/04 od 25.05.2007. godine kojim je određena prodaja predmetnih nepokretnosti izvršnog dužnika (usmenim javnim nadmetanjem), tužilja nije uspela da naplati svoje potraživanje. Naime, rešenjem I 1806/04 od 02.07.2007. godine prekinut je izvršni postupak (usled otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom).

Stečajni postupak nad Industrijom obuće „Pančevo“ AD -u stečaju otvoren je rešenjem Opštinskog suda u Pančevu I 1806/04 od 02.07.2007. godine. U tom postupku, tužilja je 29.06.2007. godine je, u svojstvu razlučnog poverioca, prijavila svoje potraživanje prema ovom privrednom subjektu (na osnovu pravnosnažnog rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Pančevu I 1806/04 od 24.03.2006. godine) u iznosu od 41.770.824,27 dinara, iznosu od 406.460,00 dinara (troškovi parničnog postupka), sa zakonskom zateznom kamatom od 05.05.2003. godine do isplate, iznosu od 35.816.647,00 dinara (zbirni iznos zakonske zatezne kamate prema kalkulaciji izvršenoj na dan 22.06.2007. godine) i iznosu od 505.936,00 dinara (troškovi izvršnog postupka). Potraživanje tužilje je osporeno u stečajnom postupku, zbog čega je upućena na parnicu. Rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St 8/07 od 26.12.2008. godine zaključen je stečajni postupak nad ovim privrednim subjektom.

Usledilo je vođenje parničnog postupka pred Privrednim sudom u Pančevu P 157/17 (stari brojevi P 297/15, P 5950/10, P 39/08) po tužbi tužilje-protivtužene AA (ponetoj 24.01.2008.godie) i protivtužbi tuženog-protivtužioca stečajne mase „Industrija obuće Pančevo“ AD – u stečaju. U tom postupku, tužbenim zahtevom traženo je da se utvrdi da postoji pravni odnos između tužilje-protivtužene i tuženog- protivtužioca (određen i definisan rešenjem o izvršenju Oštinskog suda u Pančevu I 1806/04 od 18.01.2005. godine) u vidu njenog prava na naplatu potraživanja prema tuženom-protivtužiocu i obaveze tuženog-protivtužioca da joj isplati dug, kao i da se utvrdi da postoji razlučno pravo tužilje-protivtužene u vidu prava odvojenog namirenja potraživanja obezbeđenog upisom u javnu knjigu (na osnovu rešenja Opštinskog suda u Pančevu Dn 166/05 od 25.01.2005. godine) prema stečajnoj masi prijavljenoj u stečajnom postupku koji se vodio nad imovinom stečajnog dužnika u predmetu Privrednog suda u Pančevu St 8/07 u pravnosnažno utvrđenom iznosu od ukupno 48.850.648,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2008. godine do isplate, od čega: 41.770.825,00 dinara (glavnica), a 7.079.823,00 dinara (obračunata pripadajuća kamata do 20.03.2008. godine), sa pravom naplate u svojstvu razlučnog poverioca do visine iznosa vrednosti imovine kojom je navedeno razlučno potraživanje obezbeđeno, sve iz sredstava stečenih prodajom imovine stečajnog dužnika kojim je navedeno razlučno potraživanje obezbeđeno, a koja se sastoji od nepokretnosti upisanih u zkul .. KO Pančevo, novi premer (bliže navedenih u tužbenom zahtevu), sa pravom namirenja navedenog razlučnog potraživanja u roku od tri dana od dana kada stečajni upravnik primi sredstva po osnovu prodaje navedene i opisane imovine stečajnog dužnika kojom je bilo obezbeđeno navedeno razlučno potraživanje. Protivtužbenim zahtevom (glavnim), traženo je da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o ustupanju potraživanja zaključen dana 07.07.2003. godine između tužilje-protivtužene AA kao razlučnog poverioca (prijemnika potraživanja) i Preduzeća u privatnoj svojini „Trijumf“ iz Niša (ustupioca potraživanja), a sledećim protivtužbenim zahtevom (eventualnim) tražen je poništaj predmetnog ugovora o ustupanju potraživanja zaključenog 07.07.2003. godine. Ovaj parnični postupak bio je u prekidu po rešenju Trgovinskog suda u Pančevu P 38/08 od 30.09.2009. godine (pravnosnažno 14.03.2011. godine) do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodio protiv tužilje-protivtužene AA pred Okružnim sudom u Pančevu K 113/09, a nastavljen je rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu od 20.07.2015. godine.

Predmetni parnični postupak okončan je donošenjem presude Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 10.08.2017. godine kojom je, stavom prvim izreke, odbijen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene (čija sadržina je prethodno izložena); stavom drugim izreke, usvojen je glavni protivtužbeni zahtev (čija sadržina je prethodno izložena); a stavom trećim izreke, obavezana je tužilja-protivtužena da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.417.940,00 dinara. Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5926/17 od 28.02.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužilje-protivtužene i preinačena presuda Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 10.08.2017. godine u stavu drugom izreke tako što je odbijen glavni protivtužbeni zahtev; dok je stavom drugim izreke, određeno je da se spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu radi odlučivanja o eventualnom protivtužbenom zahtevu tuženog-protivtužioca. U daljem toku postupka, presudom Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 12.04.2018. godine, odbijen je kao neosnovan eventualni protivtužbeni zahtev (čiji sadržaj je prethodno izložen). Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3061/18 od 25.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena presuda Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 12.04.2018. godine (kojom je bio odbijen eventualni protivtužbeni zahtev); stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužilje-protivtužene i delimično preinačena presuda Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 10.08.2017. godine u stavu prvom izreke tako što je usvojen njen tužbeni zahtev (bliže izložen u prethodnom izlaganju); dok je stavom trećim izreke ukinuta prvostepena presuda u stavu trećem izreke (koji se odnosio na troškove izvršnog postupka) i spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu u tom delu na ponovno odlučivanje. Rešenjem Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 26.11.2018. godine, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 1.435.500,00 dinara (koje rešenje je postalo pravnosnažno donošenjem rešenja Privrednog suda u Pančevu Pž 6637/18 od 20.12.2018. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca).

Postigavši uspeh u drugostepenom parničnom postupku pred Privrednim apelacionim sudom donošenjem presuda Pž 5926/17 od 28.02.2018. godine i Pž 3061/18 od 25.10.2018. godine kojima je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan usvajanjem tužbenog zahteva tužilje-protivtužene, a odbijanjem protivtužbenog zahteva tuženog-protivtužioca (kako glavnog, tako i eventualnog), tužilja je ishodovala naplatu iznosa od 37.327.353,78 dinara iz sredstava stečajne mase Industrija obuće „Pančevo“ AD – u stečaju deponovanih u depozit suda i rezervisanih za isplatu razlučnih poverilaca (rešenje Privrednog suda u Pančevu St 8/07 od 19.04.2019. godine (pravnosnažno dana 04.06.2019. godine).

Međutim, u revizijskom postupku rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev 150/19 od 04.07.2019. godine ukinuta je presuda Privrednog apelacionog suda Pž 5926/17 od 28.02.2018. godine i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku, Privredni apelacioni sud doneo je presudu Pž 281/20 od 24.06.2020. godine, kojom je, stavom prvim izreke, potvrdio rešenje Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 31.12.2019. godine (kojim je odbijen predlog tužilje-protovtužene da se prekine postupak u ovoj pravnoj stvari); stavom drugim izreke, odbio je žalbu tužilje- protivtužene AA i potvrdio presudu Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 10.08.2017. godine u stavu drugom izreke (kojim je usvojen glavni protivtužbeni zahtev tuženog- protivtužioca stečajne mase Industrija obuće „Pančevo“ AD – u stečaju i utvrđeno da da je apsolutno ništav ugovor o ustupanju potraživanja od 07.07.2003. godine), dok je stavom trećim izreke, obavezao tužilju-protivtuženu da tuženom-protivtužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 916.500,00 dinara. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Prev 508/20 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana revizija tužilje-protivtužene AA izjavljena protiv napred navedene presude Privrednog apelacionog suda Pž 281/20 od 24.06.2020. godine; a stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Prev 370/21 (Prev 369/21) od 02.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je revizija tuženog-protivtužioca stečajne mase Industrija obuće „Pančevo“ AD - u stečaju; stavom drugim izreke preinačena je ranije doneta presuda Privrednog apelacionog suda Pž 3061/18 od 25.10.2018. godine u stavu drugom izreke tako što je odbijena žalba tužilje-protivtužene AA izjavljena na presudu Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 10.08.2017. godine u odnosu na stav prvi izreke (kojim je bio odbijen njen tužbeni zahtev); a stavom trećim izreke preinačeno je rešenje Privrednog apelacionog suda Pž 6637/18 od 20.12.2018. godine, usvojena žalba tuženog-protivtužioca i preinačeno rešenje Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 26.11.2018. godine tako što je odbijen zahtev tužilje-protivtužene da joj tuženi- protivtužilac nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.435.500,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 172. u vezi člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, jer izvedenim dokazima tužilja nije dokazala da je pretrpela štetu koju potražuje. Ocenili su kao neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja tužilje istaknut od strane tužene, imajući u vidu da je njeno potraživanje prvobitno utvrđeno presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3061/18 od 25.10.2018. godine, te kako je tužba u ovoj parnici podneta 19.11.2020. godine nije protekao rok zastarelosti od 10 godina iz člana 371. ZOO, ali su smatrali da taj prigovor nije relevantan, jer je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan (u osnovu).

Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim zakonom (stav 3.). Odredbom člana 155. ovog zakona, propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1. ovog Zakona).

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 172. u vezi članova 154. i 155. ZOO.

Tužilja svoj tužbeni zahtev prema tuženoj Republici Srbiji u ovoj parnici zasniva po dva osnova: po osnovu postojanja efektivne kontrole Republike Srbije nad imovinom društvenih preduzeća i po osnovu nepravilnog i nezakonitog rada organa Republike Srbije, smatrajući da je iznos od 37.327.353,78 dinara (koji je naplatila 23.04.2019. godine iz sredstava stečajne mase „Industrija obuće Pančevo“ AD - u stečaju deponovanih u depozitu Trgovinskog suda i rezervisanih za isplatu razlučnih poverilaca, po rešenju Privrednog suda u Pančevu St 8/07 od 19.04.2019. godine, pravnosnažno dana 04.06.2019. godine) višestruko obezvređen usled dejstva inflacije upravo zbog dužine trajanja sudskih postupaka (izvršnog, stečajnog i parničnog). Konkretno, tužbenim zahtevom tužilja potražuje naknadu štete u iznosu od 90.323.601,84 dinara kao razlike između iznosa od 37.327.353,78 dinara (koji je naplatila 23.04.2019. godine iz sredstava stečajne mase „Industrija obuće Pančevo“ AD - u stečaju), a za koji smatra da je višestruko obezvređen usled dejstva inflacije, i iznosa od 127.650.954,84 dinara (koji predstavlja iznos od 37.327.353,78 dinara uvećan za pripadajuću zakonsku zateznu kamatu prema obračunu tužilje).

I po stavu revizijskog suda, izvedenim dokazima tužilja nije dokazala (pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP) da je pretrpela štetu u utuženom iznosu i da je ta šteta nastala nezakonitim i nepravilnim radom organa tužene (uzročno-posledična veza) u izvršnom postupku protiv Industrija obuće „Pančevo“ AD kao izvršnog dužnika, a kasnije i u stečajnom postupku nad ovim privrednim subjektom sa većinskim društvenim kapitalom odnosno pod kontrolom države. Naime, tokom postupka utvrđeno je da na strani tužilje nema štete koju ona potražuje opredeljenim tužbenim zahtevom, imajući u vidu da je njeno potraživanje u stečajnom postupku osporeno, a da u parničnom postupku na koji je upućena nije uspela. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, potraživanje tužilje je svoj osnov imalo u ugovoru o ustupanju potraživanja zaključenog 07.07.2003. godine između Preduzeća u privatnoj svojini „Trijumf“ iz Niša kao ustupioca i tužilje kao prijemnika kojim joj je ustupljeno potraživanje ustupioca prema dužniku Fabrici obuće „Pančevo“ nad kojom je kasnije otvoren stečajni postupak. Međutim, u parničnom postupku na koji je bila upućena iz stečajnog postupka ovde tužilja, a tamo tužilja - protivtužena AA, nije uspela, jer je presudom Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 10.08.2017. godine (koja je postala pravnosnažana donošenjem presude Vrhovnog kasacionog suda Prev 370/21 od 02.12.2021. godine), stavom prvim izreke odbijen njen tužbeni zahtev, dok je tuženi-protivtužilac stečajna masa „Industrija obuće Pančevo“ AD - u stečaju uspeo u toj parnici, jer je presudom Privrednog suda u Pančevu P 157/17 od 10.08.2017. godine (koja je postala pravnosnažna donošenjem presude Privrednog apelacionog suda Pž 281/20 od 24.06.2020. godine), stavom drugim izreke usvojen njegov glavni protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništav predmetni ugovor o ustupanju potraživanja od 07.07.2003. godine.

Stoga su neosnovani revizijski navodi tužilje da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta primenom člana 165. stav 2, u vezi člana 153. stav 1, člana 154, 162. i 163. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković