Pored toga, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP delimično je dosuđen imovinskopravni zahtev oštećenom BB, pa je obavezan okrivljeni da isplati oštećenom iznos od 384.355,00 dinara u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, dok je za višak imovinskopravnog zahteva preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa oštećeni upućen na parnični postupak.

Istom presudom okrivljeni je na osnovu člana 264. ZKP oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka, veštačenja i sudskog paušala i obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka oštećenom BB koje je oštećeni imao na ime angažovanja punomoćnika u postupku, u iznosu i roku koji će biti određen posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 82/25 od 18.08.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Somboru, branioca okrivljenog AA, advokata Žarka Prodanovića i punomoćnika oštećenog, advokata Vojislava Jovovića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Žarko Prodanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine ili preinači pobijanu prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili okrivljenog oslobodi od optužbe i odloži izvršenje kazne do donošenja odluke povodom zahteva.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Žarko Prodanovića, u podnetom zahtevu ističe da je sud prekoračio optužbu. Prvostepeni sud je, prema navodima zahteva, u izreku pobijane presude uneo potpuno drugačiji činjenični opis u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela i okrivljenog osudio za krivično delo u produženom trajanju, što javni tužilac nije tako pravno kvalifikovao, na koji način je narušen objektivni identitet optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni ovog suda, neosnovani.

Odredbom člana 420. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optužno i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela u pobijanoj pravnosnažnoj presudi u odnosu na dispozitiv optužnog predloga OJT u Somboru Kto 327/24 Kt 135/23 od 03.06.2024.godine, sud nije povredio subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude, na štetu okrivljenog AA, pa time ni prekoračio optužbu. Ovo imajući u vidu, da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog predloga koji je prvostepeni sud samo uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom glavnog pretresa.

U izreci presude preciziran je vremenski period u kome je krivično delo izvršeno od „21.12.2016. godine do 25.12.2018. godine“, odnosno pojedinačne radnje koje je okrivljeni preduzeo prema oštećenom u vremenskom periodu „od 21.12.2016. godine do 25.02.2018. godine i od 24.12.2016 godine do 25.12.2018. godine“, na koji način je sud pogodovao okrivljenom, imajući u vidu da je optužnim aktom period izvršenja obuhvatao širi period od „novembra 2016. godine do 28.08.2019. godine“, kao i da su okrivljenom bila stavljena nateret dva krivična dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, a da je oglašen krivim za jedno krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ u produženom trajanju. Postupajući na izneti način, prvostepeni sud nije pogoršao položaj okrivljenog. Štaviše, umanjena je „kriminalna količina“ u odnosu na ono za šta je optužen, sa dva na jedno krivično delo u produženom trajanju i skraćen vremenski period u kome je preduzimao radnje izvršenja kao i iznosa utvrđenih pozajmica, dok su bitna subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude.

Kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, to su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačak 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali istu obrazlaže sopstvenom ocenom dokaza. U vezi navedenog branilac okrivljenog ističe da je sud presudu zasnovao na iskazu oštećenog, te daje sopstvenu ocenu tog iskaza, kao i beleški koje je oštećeni vodio u vezi pozajmica koje je davao okrivljenom, te ističe da svedoci koji su tokom postupka ispitani nisu imali neposrednih saznanja o događaju, da okrivljeni nije priznao izvršenje krivičnog dela, te da sud na osnovu dokaza koji su izvedeni u prvostepenom postupku nije mogao utvrditi činjenično stanje i oglasiti okrivljenog krivim, na koji način polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i izvodi zaključke suprotne onim koji su izvedeni tokom postupka pred nižestepenim sudom, kojim navodima ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi presude protivrečni izreci, kao i člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 15. ZKP i člana 16. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i člana 15. ZKP i 16. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković