Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nedozvoljen odnosno da u odnosu na povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda odredbi članova 16, 113, 131. stav 2., 132. stav 3. u vezi člana 92. stav 2., 419. stav 2., 451. stav 2. i 3., 462. stav 3., 460. i 428. stav 8. ZKP.

U vezi sa svim istaknutim povredama, branilac u pretežnom delu zahteva, ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, opširno polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnim presudama, dovodeći pri tome u pitanje pravilnost pojedinih zaključaka suda i to posebno u pogledu postojanja i intenziteta straha kod oštećene, kao i namere okrivljenog da povredi dostojanstvo oštećene u sferi polnog života, te polemišući sa postojanjem uzročne veze između ponašanja okrivljenog i posledica koje navodi oštećena, kao i sa pravnim značajem radnji za koje je okrivljeni oglašen krivim. Pored ovoga, branilac u zahtevu iznosi i sopstveno mišljenje o postojanju bitnih obeležja krivičnog dela iz člana 182a stav 1. Krivičnog zakonika, nastojeći da ponašanje okrivljenog podvede pod klasično udvaranje, a ne kao radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Istovremeno, branilac u zahtevu opširno polemiše i sa razlozima pravnosnažnih presuda, pre svega u pogledu dokazne vrednosti iskaza oštećene, kao i razloga zbog kojih nije izveden predloženi dokaz veštačenjem, te načinom na koji je sud obrazložio postojanje subjektivnih i objektivnih elemenata krivičnog dela, pozivajući se na veći broj sudskih odluka, nastojeći da njihovim navođenjem potkrepi sopstvene činjenične zaključke kao i sopstveno viđenje predmetnog događaja iznetog u zahtevu. Razloge presude branilac osporava i u pogledu Ustavnih odredbi i međunarodnih Konvencija koje sud navodi u obrazloženju presude, pozivajući se pri tome na praksu međunarodnih sudova, uz davanje sopstvenog tumačenja iste, sa namerom da iz izvora koje navodi u zahtevu, izvede drugačije tumačenje pojma radnje izvršenja, subjektivnog odnosa okrivljenog prema učinjenom delu i stepena ugrožavanja prava oštećene i relativizuje standarde koje su sudovi primenili prilikom ocene postojanja obeležja krivičnog dela, izražavajući neslaganje sa načinom na koji su sudovi te standarde primenili na konkretno činjenično stanje. Ovi navodi branioca, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako je pravo okrivljenog da preko svog branioca, podnese zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga za podnošenje zahteva, samo na povrede koje su taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP, to Vrhovni sud nalazi da istaknute povrede odredbi članova 16, 113, 131. stav 2., 132. stav 3. u vezi člana 92. stav 2., 419. stav 2., 451. stav 2. i 3., 462. stav 3., 460. i 428. stav 8. ZKP, te povreda odredbe člana 440. ZKP, koja, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, proizilazi iz obrazloženja zahteva, u smislu navedene zakonske odredbe, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje istog, zbog čega je podneti zahtev branioca okrivljenog, Vrhovni sud u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac u zahtevu navodi da je donošenjem pobijanih presuda povređena odredba člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, pa kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev, u ovom delu, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković