U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nenada Maljkovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Požarevcu 32Kv.253/24 od 15.10.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 787/25 od 28.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nenada Maljkovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Požarevcu 32Kv.253/24 od 15.10.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 787/25 od 28.11.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu 32Kv.253/24 od 15.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana molba okrivljenog AA za sudsku rehabilitaciju brisanjem osuda izrečenih pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Požarevcu K.1893/10 od 11.11.2011. godine, Okružnog suda u Požarevcu K.90/08 od 15.05.2009. godine, Okružnog suda u Jagodini K.73/08 od 03.07.2008. godine i Višeg suda u Jagodini K.16/11 od 03.03.2011. godine i K.141/10 od 21.03.2011. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 787/25 od 28.11.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA koja je izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu 32Kv.253/24 od 15.10.2025. godine (pogrešno označeno 32Kv.253/25).

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 787/25 od 12.12.2025. godine ispravljeno je rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 787/25 od 28.11.2025. godine tako što u uvodu rešenja u sedmom redu, te u izreci rešenja u drugom redu, kao i u obrazloženju rešenja u prvom redu, umesto poslovnog broja prvostepenog predmeta „32Kv.253/25“ treba da stoji poslovni broj „32Kv.253/24“, dok u preostalom delu rešenje ostaje neizmenjeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nenad Maljković, zbog povreda odredaba člana 98. stav 2. tačka 4) KZ i člana 574. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi, odbijajući kao neosnovanu molbu okrivljenog za sudsku rehabilitaciju, nepravilno primenili odredbe člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ na štetu okrivljenog, pogrešno nalazeći da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za sudsku rehabilitaciju.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer u konkretnom slučaju, i po nalaženju Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje sudske rehabilitacije okrivljenom i brisanje osuda po pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Požarevcu K.1893/10 od 11.11.2011. godine (pravnosnažna dana 07.06.2012. godine), Okružnog suda u Požarevcu K.90/08 od 15.05.2009. godine (pravnosnažna dana 28.12.2010. godine), Okružnog suda u Jagodini K.73/08 od 03.07.2008. godine (pravnosnažna dana 29.07.2008. godine), Višeg suda u Jagodini K.16/11 od 03.03.2011. godine (pravnosnažna dana 13.07.2011. godine) i Višeg suda u Jagodini K.141/10 od 21.03.2011. godine (pravnosnažna dana 18.05.2012. godine), a čije brisanje iz kaznene evidencije je tražio okrivljeni. Naime, kako iz spisa predmeta i to iz izveštaja iz KE za okrivljenog proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažno osuđivan po šest presuda, to su se, po nalaženju Vrhovnog suda, stekli uslovi za obaveznu primenu u konkretnom slučaju odredbe člana 100. KZ koja predviđa sudsku rehabilitaciju lica koje je više puta osuđivano. Odredbom člana 100. KZ je propisano da licu koje je više puta osuđivano sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz članova 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivičnog dela za koje je osuđeno. Dakle, iz napred citirane zakonske odredbe proizilazi da se, pri odlučivanju da li će se licu koje je više puta osuđivano dati rehabilitacija (što je ovde slučaj), mora ispitati ispunjenost uslova za rehabilitaciju u pogledu svakog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama i to uslova iz člana 98. KZ (zakonska rehabilitacija), odnosno iz člana 99. KZ (sudska rehabilitacija), a sve u zavisnosti od vrste i visine krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena, a bez čije ispunjenosti u svakom konkretnom slučaju nema ni davanja rehabilitacije okrivljenom.

Nadalje, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je prvom presudom okrivljenog i to presudom inostranog suda u Beču 63HV 14/2007 Z od 04.04.2007. godine okrivljeni zbog izvršenja krivičnog dela prestup protiv Zakona o opojnim sredstvima i prikrivanje osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, te imajući u vidu odredbu člana 98. stav 2. tačka 4) KZ kojom je propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko 6 meseci do 1 godine, u roku od 5 godina od dana kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo, kao i imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni napred navedenu kaznu zatvora izdržavao u periodu od 17.01.2007. godine do 04.04.2007. godine, a da je pre proteka rehabilitacionog roka od 5 godina od dana kada je ta kazna izvršena, a koji rok shodno odredbi člana 98. stav 2. tačka 4) KZ ističe danom 04.04.2012. godine, okrivljeni učinio nova krivična dela i to dana 01.04.2008. godine izvršio krivično delo po osudi presudom Okružnog suda u Jagodini K.73/08 od 03.07.2008. godine (pravnosnažna dana 29.07.2008. godine), dana 21.05.2008. godine izvršio krivično delo po osudi presudom Okružnog suda u Požarevcu K.90/08 od 15.05.2009. godine (pravnosnažna dana 28.12.2010. godine), dana 18.02.2009. godine izvršio krivično delo po osudi presudom Višeg suda u Jagodini K.16/11 od 03.03.2011. godine (pravnosnažna dana 13.07.2011. godine), dana 06.11.2009. godine izvršio krivično delo po osudi presudom Višeg suda u Jagodini K.141/10 od 21.03.2011. godine (pravnosnažna dana 18.05.2012. godine) i dana 07.12.2009. godine izvršio krivično delo po osudi presudom Osnovnog suda u Požarevcu K.1893/10 od 11.11.2011. godine (pravnosnažna dana 07.06.2012. godine), to sledstveno navedenom, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje sudske rehabilitacije okrivljenom i brisanje prve osude okrivljenog i to po presudi inostranog suda u Beču 63HV 14/2007 Z od 04.04.2007. godine. Imajući u vidu navedeno, te imajući u vidu da je odredbom člana 98. stav 1. KZ, a čiju primenu s obzirom na višestruku osuđivanost okrivljenog u konkretnom slučaju predviđa odredba člana 100. KZ, propisano da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim, to stoga nisu ispunjeni ni zakonski uslovi za davanje rehabilitacije okrivljenom po pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Požarevcu K.1893/10 od 11.11.2011. godine, Okružnog suda u Požarevcu K.90/08 od 15.05.2009. godine, Okružnog suda u Jagodini K.73/08 od 03.07.2008. godine, Višeg suda u Jagodini K.16/11 od 03.03.2011. godine i Višeg suda u Jagodini K.141/10 od 21.03.2011. godine, a za koje se s obzirom na vrstu i visinu krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena ovim presudama ispituje ispunjenost uslova iz člana 98. KZ (zakonska rehabilitacija).

Sledstveno napred navedenom, nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju, prilikom odlučivanja o sudskoj rehabilitaciji lica koje je više puta osuđivano (u konkretnom slučaju okrivljeni je 6 puta osuđivan), a koja se daje jedinstveno za sve osude okrivljenog, a ne samo za neke osude, pravilno primenili odredbe člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu odredbe člana 574. stav 2. ZKP, isticanjem da sud prilikom odlučivanja o molbi okrivljenog za sudsku rehabilitaciju nije sproveo prethodna ispitivanja, odnosno nije sproveo potrebne provere i nije pribavio dokaze o svim okolnostima koje su važne za donošenje odluke, a sve radi utvrđivanja tačnosti činjenice na koju se pozvao okrivljeni i to da je presuda inostranog suda u Beču 63HV 14/2007 Z od 04.04.2007. godine brisana i da ne proizvodi pravne posledice.

Imajući u vidu da povreda odredbe člana 574. stav 2. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nenada Maljkovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković