Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Žarko Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., kao pravnog sledbenika pok. VV, koga zastupa punomoćnik Ivona Antić, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/2024 od 25.03.2025. godine, u sednici održanoj 20.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/2024 od 25.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/2024 od 25.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1256/2023 od 09.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se prema tuženom BB iz ... utvrdi pravo sukorišćenja tužioca na terasu površine od 35m2 na potkrovlju stambene zgrade u ul. ... br. .. i da ista predstavlja zajedničku svojinu kao zajednički deo zgrade, da se tuženi obaveže da tužiocu otključa vrata na potkrovlju porodične stambene zgrade u ul. ... br. .. koja vode od stepeništa do terase na potkrovlju i da mu omogući pristup na terasu i preda istu u sudržavinu i da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 236.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4630/24 od 25.03.2025. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 1256/23 od 09.07.2024. godine i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava sukroišćenja tužioca na terasi koja se nalazi na potkrovlju stambene zgrade i da ista predstavlja zajedničku svojinu, kao zajednički deo zgrade, te da se tuženi obaveže da tužiocu otključa vrata na potkrovlju porodične stambene zgrade, omogući pristup na terasu i preda istu u sudržavinu. Pri činjenici da je u postupku utvrđeno da je priliko izgradnje sporne stambene zgrade odstupljeno od projekta tako što je terasa u potkrovlju pripojena stambenoj jedinici tuženog i predstavlja jedinstveni deo njegovog stambenog prostora, o čemu je izdato i rešenje Sekretarijata za privredu, društvene službe i komunalne i stambene poslove Skupštine Opštine Niš o upotrebi porodične stambene zgrade od 26.12.1972. godine, te da je prethodnik tuženog stambenu jedinicu u potkrovlju površine 46 m2 prijavio kao vlasnik i nosilac stanarskog prava kod istog Sekretarijata na zapisniku od 25.12.1972. godine gde je upisana i terasa koja pripada potkrovlju, da je uz saglasnost ostalih suvlasnika, nakon poslednjeg podesta na stepeništu pravni prethodnik tuženog postavio staklena – metalna vrata čije su ključeve imali samo on i njegova porodica i da su tako izgrađenu stambenu jedinicu koristili nesmetano, sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i o pravu tužioca odlučili u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim shvatanjem. Zato u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnporavnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije priložio sudske odluke u kojima je drugačije odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbi člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud smatra da izjavljena revizija nije dozvoljena .

Tužbu radi utvrđenja prava korišćenja i činidbe tužilac je podneo 04.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, proizlazi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković