Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 19/24 od 09.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene BB i prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem u odnosu na ovu tuženu, a žalba tužene VV izjavljena na stav treći ove presude odbačena kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tuženih u delu kojim je kupcu po navedenom ugovoru, ovde tuženoj BB, prenet u svojinu udeo od 2683/7279 na stanu broj 7, u ulici ... broj .., zahtev da se obavežu tuženi da dozvole da se tužilac na osnovu presude upiše kao vlasnik stana u katastar sa navedenim udelom i stan preda u sudržavinu. Nižestepenim presudama je usvojen tužbeni zahtev sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju ne radi o višestrukom prometu i primeni pravila o jačem pravu na stvar, već da je predmet ugovora tuženih nedopušten u smislu člana 46. i 47. Zakona o obligacionim odnosima u delu u kojem je raspolagano tužiočevim pravom, tako da tužilac ima osnov da traži da se njegovo pravo utvrdi u osnovu na kasnijeg sticaoca i da se kupac presudom obaveže da trpi upis tužiočevog prava. Pobijanom odlukom se ne dira u prava kupca prema prodavcu u pogledu zahteva iz člana 510. ZOO. Obrazloženje pobijanih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz člana 46. i 47. ZOO, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse jer je u pobijanim presudama odlučeno saglasno praksi revizijskog suda, a pitanje ništavosti ugovora o kupoprodaji predstavlja činjenično stanje svakog konkretnog spora, zbog čega pozivanje na revizijske odluke nije od uticaja su na drugačije odlučivanje.

Iz iznetih razloga, ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji tužene VV u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba za utvrđenje podneta je 17.02.2016. godine. Vrednost predmeta spora je 20.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković