Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanje sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, kao ni potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje da se tuženi „Serbia Zijin Copper“ d.o.o. Bor obaveže na isplatu neisplaćene minimalne zarade koju je tužilja ostvarila kod poslodavca FK „Bor“ u odnosu na kojeg je doneta pravnosnažna i izvršna presuda. Tužiljin poslodavac FK „Bor“ prestao je da postoji na osnovu Zakona o sportu („Službeni glasnik RS“, br. 24/11), te je njegova imovina prešla na lice određeno Statutom -Grad Bor u odnosu na kojeg već postoji pravnosnažna presuda.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih sudova u odnosu na tuženog „Serbia Zijin Copper“ d.o.o. Bor nije u suprotnosti sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je na utvrđeno činjenično stanje primenjena odredba člana 14. Zakona o stečaju u situaciji kada se nad pravnim licem ne sprovodi stečajni postupak, pa za obaveze istog solidarno odgovaraju njegovi osnivači, odnosno vlasnici, kao i članovi ili akcionari. U konkretnom slučaju, tužiljin poslodavac prestao je da postoji kao pravno lice saglasno Zakonu o sportu, zbog čega i nije bilo mesta primeni člana 14. Zakona o stečaju. U pogledu tuženog Grada Bora, već je doneta pravnosnažna presuda a bitne povrede odredaba parničnog postupka ne mogu se isticati u posebnoj reviziji prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP.

S obzirom na sve napred izneto, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vredost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate novčanog potraživanja podneta je 01.06.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 333.684,52 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Revizija tužilje nije dozvoljena ni po članu 403. stav 3. tačka 3. ZPP, s obzirom da drugostepeni sud, iako je usvojio tužiljinu žalbu i ukinuo prvostepenu presudu u pogledu odluke o zahtevu tužilje prema tuženom Gradu Boru, nije odlučio o zahtevu tužilje već je tužbu tužilje u odnosu na ovog tuženog odbacio.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković