Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijana presuda zasnovana je na utvrđenju da je tuženo javno komunalno preduzeće, radi naplate od tužioca usluge parkiranja, ustupio svoje potraživanje privrednom društvu, a da je o prenosu potraživanja tužilac blagovremeno obavešten na adresi, na koju mu je potom dostavljeno i rešenje o izvršenju. Pobijana odluka o zahtevu za utvrđenje povrede prava ličnosti radnjom ustupanja podataka o ličnosti u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 02.07.2024. godine, prema kom javno komunalno preduzeće koje je zakonito vršilo obradu podataka o ličnosti fizičkog lica na koje se podaci odnose, nije povredilo njegovo pravo ličnosti u situaciji kada ga je obavestilo (opomenom) da će ti podaci biti ustupljeni Agenciji za naplatu potraživanja u istu svrhu kao ona za koju su prikupljeni – radi naplate potraživanja.

Institut posebne revizije rezrevisan je za pitanja pravilne primene materijalnog prava, pa se zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka koja se navodi kao revizijski razlog, odnosno nepravilno utvrđenih činjenica na koje se revizijom ukazuje, ne može ceniti postojanje uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. ZPP, revizija je uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano (stav 2. tačka 1.), a nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Prema članu 84. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“ br. 87/18), lice na koje se podaci odnose ima pravo na sudsku zaštitu ako smatra da mu je, suprotno ovom zakonu, od strane rukovaoca ili obrađivača, radnjom obrade njegovih podataka o ličnosti povređeno pravo propisano ovim zakonom. Podnošenje tužbe sudu ne utiče na pravo ovog lica da pokrene druge postupka upravne ili sudske zaštite. Stavovima 2. i 3. tog člana zakona, predviđene su vrste tužbi koje lice iz stava 1. može podneti, pa je tako stavom 2. predviđeno šest vrsta tužbi za činidbu, a stavom 3. da se tužbom iz stava 1. može zahtevati utvrđenje da je odluka koja se odnosi na tužioca doneta suprotno članovima 38. i 39. tog zakona. Po stavu 5. tog člana zakona, revizija je uvek dopuštena protiv pravnosnažnih odluka donetih po tužbama iz stavova 2. i 3., a po stavu 6. u postupku sudske zaštite primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U konkretnom slučaju, tužilac nije podneo tužbu kojom zahteva sudsku zaštitu u smislu člana 84. stav 2. i 3. Zakona o zaštiti prava ličnosti, već je pravnosnažna presuda doneta po tužbi za utvrđenje povrede prava u skladu stav 1. tog člana zakona, koja je podneta 12.06.2023. godine. Tužbom je navedeno da je vrednost predmeta spora neprocenjiva, sud u toku postupka nije utvrdio vrednost predmeta spora, pa je za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu članova 28. stav 1. i 33. ZPP merodavna vrednost prema kojoj je određena visina obaveze plaćanja sudske takse. Sud je odredio sudsku taksu na tužbu i presudu po 1.900,00 dinara, koji iznosi se po tarifnim brojevima 1. i 2. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 ... 95/18) naplaćaju za vrednost predmeta spora do 10.000,00 dinara.

Pošto revizija u predmetnom sporu nije dozvoljena ni po odredbama posebnog, ni po odredbama opšteg zakona, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković