Ispitijući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP (''Sl. Glasnik RS'', br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o neplaćenom odsustvu broj .. od 08.08.2018. godine tuženi je tužiocu odobrio neplaćeno odsustvo u trajanju od tri meseca, radi rešavanja neophodnih privatnih poslova u periodu od 16.08.2018. godine zaključno sa 15.11.2018. godine. Molbom za odobrenje neplaćenog odsustva dana 02.11.2018. godine tužilac se ponovo obratio direktoru JP „GSP“ Beograd da mu odobri neplaćeno odsustvo u trajanju od još tri meseca, radi rešavanja neophodnih privatnih poslova u periodu od 16.11.2018. godine do 16.02.2019. godine. Tužiocu je vraćen primerak molbe sa pečatom „Saglasan“, bez potpisa direktora i datuma. Dana 11.12.2018. godine doneto je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, s obzirom da tužilac od 16.11.2018. godine, pa nadalje, nije dolazio na posao, a svoje izostanke nije opravdao do dana podnošenja upozorenja, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 78. stav 1. tačka 1. alineja 5. pod tačkom 5. Kolektivnog ugovora kod tuženog broj 12082 od 04.10.2018. godine i iz tačke 14. pod 6. Ugovora o radu broj .. od 08.08.2009. godine, jer je neopravdano uzastopno izostao sa rada pet radnih dana, tako da postoje opravdani razlozi da se otkaže Ugovor o radu od 08.08.2009. godine, sa pripadajućim aneksima. Rešenjem tuženog od 15.01.2019. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, a razlozi navedeni u rešenju su isti razlozima iz upozorenja. Upozorenje i rešenje o otkazu su saglasno odredbi člana 185. stav 4. Zakona o radu objavljeni na oglasnoj tabli tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da da je tužilac u svemu postupio u skladu sa vraćenom molbom sa pečatom ''Saglasan'', a da tuženi u toku postupka u prilog svojih tvrdnji da tužiocu nije odobrio neplaćeno odsustvo u periodu od 16.11.2018. godine do 16.02.2019. godine nije priložio nijedan dokaz, niti je tokom postupka pružio bilo koji dokaz koji bi ukazao na činjenicu da je tužioca na jasan i nesumnjiv način obavestio da nije dobio traženo odobrenje za neplaćeno odsustvo, pa je primenom pravila o teretu dokazivanja usvojio postavljeni tužbeni zahtev.

Prema stanovištu drugostepenog suda, a polazeći od činjenice da je tužilac već jednom koristio neplaćeno odsustvo u periodu od 16.08.2018. godine do 15.11.2018. godine, koje mu je odobreno rešenjem tuženog broj .. od 08.08.2018. godine, potpisanim od strane direktora i sa kojim je tužilac bio upoznat, sledi da je tužilac bio upoznat sa procedurom i formom rešenja kojim se odobrava neplaćeno odsustvo, pa se ne može prihvatiti da je tužilac prijemom njegove molbe sa blanko pečatom „Saglasan“, bez potpisa direktora i datuma, opravdano zaključio da mu je ponovo odobreno neplaćeno odsustvo. Kod navedenog, po oceni drugostepenog suda, tužilac je morao znati da mu neplaćeno odsustvo nije odobreno prema proceduri za odobravanje neplaćenog odsustva, te da se molba sa blanko pečatom bez potpisa i datuma ne može smatrati odobrenjem za korišćenje neplaćenog odsustva.

Prema stanovištu ovog suda, pobijana presuda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/2018) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/2018), poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Odredbom člana 14. tačka 6. Ugovora o radu, propisano je da zaposlenom, pored slučajeva utvrđenih zakonom, može prestati radi odnos otkazom ugovora o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povrede radnih obaveza, između ostalog, ako neopravdano uzastopno izostane sa rada pet radnih dana.

U konkretnom slučaju, kod utvrđenog da tužilac pet uzastopnih radnih dana počev od 16.11.2018. godine, pa i nadalje, sve do donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu (28.11.2018. godine) nije dolazio na posao, a svoj izostanak poslodavcu nije opravdao, pravilan je, i prema stanovištu ovog suda, zaključak drugostepenog suda da je tužilac svojim ponašanjem učinio povredu radne obaveze koja predstavlja otkazni razlog iz člana člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 14. tačka 6. zaključenog ugovora o radu.

Nasuprot navodima revizije, drugostepeni sud pravilno zaključuje da je povreda radne obaveze učinjena krivicom tužioca.

Naime, imajući u vidu godine rada tužioca kod tuženog, te okolnost da je tužilac i ranije koristio neplaćeno odsustvo, istom je bila pozanata procedura u vezi sa podnetim zahtevom, pa je okolnost da mu je podneta molba vraćena s blanko pečatom ''Saglasan'', bez potpisa direktora i datuma, kao i bez pratećeg formalnog rešenja kojim mu se odsustvo odobrava, morala jasno ukazati tužiocu da postupak po njegovom zahtevu nije okončan. U takvoj situaciji teret provere da li je molba zaista odobrena bio je na tužiocu. Isti međutim, iako je kao strana u radnopravnom odnosu, bio dužan u datoj situaciji postupi s povećanom pažnjom i proveri da li mu je odsustvo nesumnjivo odobreno, nije postupio na taj način, već je otpočeo s njegovim korišćenjem počev od 16.11.2018. godine i na taj način svesno prihvatio rizik da mu radni odnos prestane zbog neopravdanog izostanka.

S obzirom da je utvrđeno da je tužiocu radni odnos zakonito prestao, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad saglasno članu 191. st. 1. Zakona o radu, po njegovom zahtevu u ovom sporu.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužilac nije uspeo u ovom postupku.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao izreci.

Predsednik veća –sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković