Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 950/24 od 04.10.2024. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene „Eurobank Direktna“ a.d. Beograd i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom u delu u kom je utvrđena ništavost založne izjave. U stavu drugom izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u stavu prvom, u delu u kom je dat nalog RGZ - SKN Svilajnac i u stavu drugom izreke u pogledu odluke o troškovima, tako što je odbačena tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da prvostepeni sud naloži RGZ - SKN Svilajnac da izvrši upis brisanja hipoteke upisane na osnovu navedene založne izjave i obavezani tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplate 1.442.580,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, u delu u kojem nije uspela u sporu, drugotužena je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da Vrhovni sud preinači nižestepene presude i odbije tužbeni zahtev. U odgovoru na reviziju tužilja je osporila revizijske navode drugotužene, a troškove povodom sastava odgovora na reviziju je tražila i opredelila.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11..10/23 – dr. zakon) Vrhovni sud je odlučio da revizija drugotužene nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U delu kojim revident pobija utvrđeno činjenično stanje u vezi sa saznanjem tužilje o postojanju založnog prava, te saglasnošću tužilje u pogledu uspostavljanju založnog prava, kao i saznanju banke o postojanju vanbračne zajednice, te udelu tužilje u visini od ½ prava svojine na spornoj nepokretnosti, navodi revidenta ne predstavljaju dozvoljeni razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. ZPP, budući da je prvostepena presuda potvrđena, a navedena odredba u stavu drugom propisuje da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona. Osim toga, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP s obzirom da je cenio sve bitne žalbene navode drugotužene kojima se osporava ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda i dao razloge za ocenu, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je živela u vanbračnoj zajednici sa sada pok. VV u periodu od 2005. godine do njegove smrti, ..2017. godine. Tužilja i pok. VV su 2007. godine kupili od zajedničkih novčanih sredstava plac u ... i započeli izgradnju kuće u ul. ... br. .., u koju su se uselili decembra 2008. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Jagodini P 47/21 od 23.08.2022. godine je utvrđeno da je na dan smrti VV tužilja po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici bila suvlasnik na 1/2 imovine obuhvaćene izrekom prvostepene presude. U toku trajanja vanbračne zajednice, pok. VV je kao zakonski zastupnik, vlasnik i jedini član Privrednog društva „VV kom“ d.o.o. Svilajnac, zaključio Ugovor o kreditu od 25.08.2016. godine ca „Piraeus bank“ a.d. Beograd, pravnim prethodnikom tužene, kojim mu je odobren zajam od 1.000.000 evra. Kao sredstvo obezbeđenja plaćanja je ugovorena, između ostalog, hipoteka na nepokretnostima, navedenim u izreci prvostepene presude, a koja imovina je u listu nepokretnosti bila upisana kao privatna svojina pok. VV, sa udelom 1/1. Hipoteka je konstituisana na osnovu založne izjave sačinjene u formi javnobeležničkog zapisa OPU br. 351-2016 od 29.08.2016. godine kod Javnog beležnika Aleksandre Stevanović u ..., a na osnovu rešenja RGZ - SKN Svilajnac br. 952-02-12-35/16 od 05.09.2016. godine je upisana u katastar. Prvostepeni sud je utvrdio da je VV preminuo ...2017. godine, da je njegova zaostavština raspravljena pred javnim beležnikom Vladimirom Popovićem iz ... OPU br. 489/17 od 16.10.2017. godine, kojim je za naslednika celokupne imovine, pa i imovine obuhvaćene izrekom prvostepene presude, oglašen BB, ovde prvotuženi. U izvršnom postupku Ii 687/18, javni izvršitelj je 2019. godine sproveo izvršenje, te je prodajom namireno potraživanje u delu iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, opisane u izreci prvostepene presude, koji prenos prava svojine je na osnovu zaključka o predaji nepokretnosti od 24.07.2019. godine upisan u katastar.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom čl. 6. st. 2. Zakona o hipoteci, čl. 174, 176. st. 2. i 191. Porodičnog zakona, te čl. 103. st. 1. ZOO, zaključio da je imovina - predmet sporne hipoteke, bila zajednička svojina u momentu davanja sporne založne izjave, bez obzira što je kao vlasnik bio upisan samo pok. VV, a da pravni prethodnik tužene nije tražio, niti dobio saglasnost tužilje za konstituisanje hipoteke, usled čega je sporna založna izjava ništava.

Prema stanovištu drugostepenog suda, prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku u stavu prvom - u delu u kom je utvrđena ništavost založne izjave, pa je primenom čl. 390. i 396. st. 2. ZPP istu potvrdio u tom delu. U delu odluke o troškovima, drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio budući da je prvostepeni odvojeno prema tuženima odredio troškove postupka u korist tužioca, a koje troškove je trebalo odrediti solidarno.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava zaključili da je tužbeni zahtev osnovan u delu utvrđenja ništavosti založne izjave, bliže opisane u stavu prvom izreke prvostepene presude.

U konkretnom slučaju, spornom založnom izjavom ustanovljena je u korist drugotužene banke hipoteka na nepokretnostima koje su u to vreme bile u zajedničkoj svojini tužilje i pok. VV, čiji je naslednik ovde prvotuženi, u smislu čl. 191. st. 1. Porodičnog zakona. U tom slučaju se, imajući u vidu odredbu čl. 191. stav 2. istog zakona, shodno odredbi čl. 176. st. 2, u odnosu na predmet zajedničke imovine ustanovljava i oboriva pretpostavka da je upis izvršen na oba supružnika (vanbračna partnera) i kada je izvršen na ime samo jednog od njih. U tom kontekstu je i odredbom čl. 174. st. 3. Porodičnog zakona ustanovljena zakonska zabrana samostalnog raspolaganja predmetom zajedničke imovine od strane jednog supružnika (vanbračnog partnera), kao i zabrana samostalnog raspolaganja svojim udelom u zajedničkoj imovini ili opterećenja istog pravnim poslom među živima. Odredbom člana 6. Zakona o hipoteci je propisano da se hipoteka na nepokretnosti u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnosti i uz saglasnost svih zajedničara, a u skladu sa čl. 14. st. 3 istog zakona založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, koji se prema čl. 10. st 1. zaključuje u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Na zajedničkoj imovini, konkretno, vanbračnih partnera, postoji zajednička svojina. Zajednička svojina je pravo svojine koji imaju dva ili više lica (zajedničari) na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu određeni. Zbog toga se stvarima na kojima postoji zajednička svojina ne može samostalno raspolagati dok traje takav režim. Zajedničkom imovinom kao celinom zajedničari upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno i nijedan od zajedničara ne može svojim neopredeljenim udelom raspolagati, niti ga opteretiti pravnim poslom među živima. Stoga, ni pok VV nije mogao raspolagati nepokretnostima u celini (svojim i tužiljinim neopredeljenim udelom), niti je mogao raspolagati svojim neopredeljenim udelom. Sledstveno izloženom, hipoteka na nepokretnosima u zajedničkoj svojini supružnika (u konkretnom slučaju vanbračnih partnera) ne može se pravno valjano ustanoviti bez njihove obostrane saglasnosti. Okolnost da je pok. VV u vreme davanja založne izjave bio upisan kao jedini vlasnik nepokretnosti - predmeta te izjave, ne znači da se on mogao smatrati njenim isključivim vlasnikom. Naprotiv, odredbom čl. 176. stav 2. Porodičnog zakona, koji se shodno primenjuje na osnovu čl. 191. stav 2, konstituisana je zakonska pretpostavka da se i u slučaju izvršenog upisa samo na ime jednog supružnika (vanbračnog partnera) smatra da je upisano pravo na oba supružnika (vanbračna partnera). Oboriva pretpostavka o tačnosti podataka upisanih u registar nepokretnosti iz čl. 63. Zakona o državnom premeru i katastru, ne može isključiti primenu navedenih prinudnih pravnih normi materijalnog prava o posebnom režimu zajedničke svojine stečene u vanbračnoj zajednici i načinu zakonitog raspolaganja tom imovinom. Načelo pouzdanja u katastar nepokretnosti štiti samo savesnog sticaoca prava na nepokretnostima i samo u odnosu na to lice važi pretpostavka o istinitosti i potpunosti izvršenih upisa. Nesavesnim se smatra lice koje je znalo ili je moglo znati da postoji nesaglasnost izvršenog upisa u odnosu na faktičko vanknjižno stanje. Drugotužena banka je u ovom slučaju mogla znati da izvršeni upis prava svojine samo u korist pok. VV ne čini njega isključivim vlasnikom predmeta hipoteke, pa se ne može smatrati savesnom. Ona bi se takvom mogla smatrati samo u slučaju da je pribavila pisanu izjavu tužilje o njenoj saglasnosti da VV može konstituisati hipoteku na njihovoj zajedničkoj imovini. Takva izjava tužilje ne postoji, a nije ni dokazano da se tužilja naknadno saglasila sa datom založnom izjavom VV. Činjenica da takva saglasnost ne postoji, po članu 174. stav 1. Porodičnog zakona, onemogućava jednog od vanbračnih partnera da raspolaže nepokretnostima u celini. Pritom, tokom postupka je utvrđeno da su tužilja i njen vanbračni partner komunicirali sa zaposlenima u banci, ekspozituri u Kragujevcu i da su ta lica – koja su ujedno zaključivala pravne poslove u ime i za račun banke, imala znatno prisnije odnose od uobičajenih odnosa na relaciji „banka – klijent“ te imala neposredna saznanja o vanbračnoj zajednici tužilje i pok. VV. Na nesavesnost banke dodatno ukazuje činjenica da je ista pored drugih sredstava obezbeđenja, prodala predmetnu nepokretnost u izvršnom postupku iako je znala da se vodi spor o utvrđenju ništavosti založne izjave koja se odnosi na prodatu nepokretnost. Takođe, to što je tek pravnosnažnom presudom Višeg suda u Jagodini P 47/21 od 23.08.2022. godine utvrđeno da je na dan smrti VV tužilja po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici bila suvlasnik na 1/2 imovine obuhvaćene izrekom prvostepene presude, odnosno nepokretnostima koje su predmet založne izjave, ne utiče na punovažnost izjave u odnosu na imovinu - u celini, s obzirom da se o punovažnosti založne izjave prosuđuje na osnovu okolnosti koje su postojale u vreme kada je ona data.

Što se tiče savesnosti tužilje, tokom prvostepenog postupka je utvrđeno da je tužilja spremala dokumentaciju u vezi sa predmetnim kreditom koji je obezbeđen založnom izjavom, ali da - budući da je ista obimna, a kod činjenice da tužilja nije pravnik, istu nije čitala, pri čemu je znala da je imovina Privrednog društva „ VV kom“ d.o.o. velike vrednosti, pa nije očekivala da će predmet zaloge biti porodična kuća.

Sledom svega napred navedenog, Vrhovni sud ukazuje na to da zasnivanje hipoteke na predmetu zajedničke imovine od strane jednog vanbračnog partnera - zajedničara, upisanog kao jedinog vlasnika u javnim knjigama, bez pismenog sporazuma o deobi, odnosno bez pismene i overene izjave o saglasnosti za takvo raspolaganje od strane drugog vanbračnog partnera - zajedničara, predstavlja ništav pravni posao, protivan prinudnim propisima iz člana 174. stav 3. Porodičnog zakona i člana 6. stav 2. u vezi čl. 9. i 10. Zakona o hipoteci. Stoga je pravilna odluka nižestepenih sudova u pogledu utvrđenja ništavosti navedene založne izjave, a pravilna je i odluka drugostepenog suda o troškovima postupka, imajući u vidu odredbe čl. 153, 154, 163. i 165. ZPP.

Iz navedenih razgloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP u stavu drugom izreke ove presude odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova povodom sastava odgovora na reviziju jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice saglasno čl. 154. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković