Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca Republika Srbija – Ministarstvo odbrane, Vojnograđevinski centar Beograd, čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo Beograd iz Beograda, protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Šumarević, advokat iz ... i Stambene zajednice Milutina Milankovića broj .. iz Novog Beograda, radi raskida ugovora o zakupu prostorija za privremeni smeštaj, utvrđenja ništavosti i iseljenja, odlučujući o reviziji tužene AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4994/23 od 15.11.2023. godine, u sednici održanoj 26.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4994/23 od 15.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4994/23 od 15.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 739/23 od 10.02.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je raskinut Ugovor o zakupu prostorije za privremeni smeštaj broj 11 od 07.10.1992. godine koji je zaključen između pravnog prethodnika tužioca i tužene AA. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Ugovor o međusobnom regulisanju prava i obaveza i prenosu trajnog prava korišćenja zaključenog između tužene AA i pravnog prethodnika tužene Stambene zajednice Milutina Milankovića broj .. Beograd overen od strane javnog beležnika Danke Carić pod brojem UOP: 2435- 2017 od 13.07.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tužena AA sa svim licima i stvarima iseli iz stana (adaptirane prostorije) površine 22 m2 koja se nalazi u prizemlju stambene zgrade u Ulici Milutina Milankovića broj .., Novi Beograd na kat. parc. br. .. KO Beograd i da navedenu nepokretnost preda u državinu tužiocu. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena AA da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.382,50 dinara. Stavom petim izreke, obavezana je tužena Stambena zajednica Milutina Milankovića da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.125,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4994/23 od 15.11.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe tužioca i tužene AA i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena AA je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene AA kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pravnosnažna presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i raskinut ugovor o zakupnu prostorije za privremeni smeštaj koji je zaključen između pravnog prethodnika tužioca i tužene AA i utvrđena ništavost ugovora o međusobnom regulisanju prava i obaveza i prenosu trajnog prava korišćenja zaključen između tuženih, doneta je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Tužena AA uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Imajući u vidu navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Takođe, navodima revizije osporava se i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, niti predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku. Na osnovu iznetog odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi raskida ugovora, utvrđenja ništavosti i iseljenja podneta je 20.09.2017. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na 1.000.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković