U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Stanišić, advokat iz ..., protiv tuženog ''Valjevska pivara'' a.d. Valjevo, čiji je punomoćnik Radoslav Tadić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2241/21 od 28.09.2021. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2241/21 od 28.09.2021. godine, u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 331/19 od 23.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 31.10.2019. godine, tužilac vraćen na rad i priznata su mu sva prava iz radnog odnosa koja mu po zakonu pripadaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 193.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2241/21 od 28.09.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u odnosu na tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja i vraćanja tužioca na rad, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog od 31.10.2019. godine i zahtev tužioca za vraćanje na rad. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, i u ovom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravosnažnog dela presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje revizijom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ... u Sektoru prodaje – Služba magacina gotovih proizvoda. Rešenjem tuženog od 31.10.2019. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog povrede radne obaveze propisane članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i članom 181. stav 2. tačka 5. alineja 5.7 Kolektivnog ugovora tuženog – ako se alkotest kontrolom utvrdi koncentracija alkohola u krvi preko 0,0 promila, sa obrazloženjem da je kontrolom izvršenom dana 15.10.2019. godine kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola u krvi u vrednosti 0,68 promila. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se tužilac pismeno izjasnio ne sporeći da je konzumirao alkohol na poslu, kao i da je tog dana kada je vršeno alkotestiranje menjao kolegu koji je bio na odmoru, da je radio sa povređenom nogom i pod bolovima i da je popio jedno pivo. Alkotestiranje zaposlenih vršeno je alkometrom koji je bio baždaren, a tužilac nije imao primedbi na rezultat dobijen alkotestom. Istog dana zbog postojanja alkohola u krvi prilikom testiranja još dva zaposlena su dobila otkaz, dok otkaz nije dat zaposlenom BB kod kojeg je utvrđeno prisustvo od 0,1 promil alkohola u krvi. Izmenama Kolektivnog ugovora utvrđena je nulta tolerancija na prisustvo alkohola u krvi, sa čime su zaposleni bili upoznati s obzirom da je Kolektivni ugovor bio objavljen na vratima svakog od pogona, kao i na vratima kancelarije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je poništio kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa zaključivši da je u konkretnom slučaju nesporno utvrđeno postojanje povrede radne obaveze i krivica tužioca, ali je prilikom donošenja odluke cenio i ranije ponašanje zaposlenog, kao i da tužilac radi trideset godina kod tuženog i da nije učinio ni jednu povredu radne obaveze, odnosno radne discipline, pa iz ovih razloga smatra da je sankcija koja je izrečena (prestanak radnog odnosa), nesrazmerna učinjenoj povredi. Ovaj sud smatra da povreda i nepoštovanje radne discipline u konkretnom slučaju nije takve prirode da je tužiocu trebalo da prestane radni odnos, već da je mogla da mu se izrekne blaža mera (privremeno udaljenje sa rada ili novčana kazna).

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da je osporeno rešenje zakonito, jer je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, a da je diskreciono ovlašćenje poslodavca da oceni da li za otkaz ugovora o radu zaposlenom postoji opravdan razlog i da li su u konkretnom slučaju postojali uslovi iz člana 179a Zakona o radu za zamenu otkaza ugovora o radu drugom disciplinskom merom. Zato je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja tužioca na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako učinini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 181. stav 2. tačka 5. alineja 5.7 Kolektivnog ugovora, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako se alkotest kontrolom utvrdi koncentracija alkohola u krvi preko 0,00 promila.

Po oceni Vrhovnog suda, kako je kod tužioca u toku radnog vremena utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu, on je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Konkretna povreda radne obaveze za koju je predviđeno da zaposlenom može prestati radni odnos propisana je Kolektivnim ugovorom tuženog, a to je zabrana rada pod dejstvom alkohola u bilo kojoj količini. Poslodavac može svojim opštim aktima predvideti da svako prisustvo alkohola u organizmu iznad 0,00 promila može imati uticaja na obavljanje posla i takve slučajeve sankcionisati otkazom ugovora o radu, što je u konkretnom slučaju i učinjeno. Tuženi je uvođenjem ove mere uveo nultu toleranciju (0,0 promila) za povredu radne obaveze što znači da i najmanja količina alkohola u organizmu zaposlenog predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu bez obzira da li je uticala ili mogla uticati na radnu sposobnost zaposlenog. Takođe, poslodavac po članu 179a Zakona o radu, može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. stav 2. ovog zakona, da ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne neku drugu meru propisanu u tom članu, ali je pravilno drugostepeni sud zaključio da je diskreciono ovlašćenje poslodavca da oceni da li postoji takav opravdan razlog i da li će otkaz ugovora o radu zaposlenom biti zamenjen drugom disciplinskom merom.

Kako je kontrolom od strane tuženog utvrđeno da je tužilac dana 15.10.2019. godine za vreme radnog vremena bio pod dejstvom alkohola od 0,68 promila alkohola u organizmu, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac učinio povredu radne obaveze predviđenu opštim aktom poslodavca, te da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Imajući u vidu da je tužilac pre donošenja pobijanog rešenja pismeno upozoren o postojanju razloga za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu, rešenje je doneto u zakonom propisanoj proceduri, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Kako je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja odbijen, nisu ispunjeni uslovi za vraćanje tužioca na rad, pa je pravilno primenjena i odredba člana 191. stav 1.Zakona o radu.

Takođe, bez uticaja su navodi revizije da kontrola alkotestiranja nije izvršena na zakonit način, jer za suprotno tužilac nije pružio dokaze, kao i da prisustvo alkohola nije uticalo na obavljanje njegovih zadataka, jer je odredba člana 181. Kolektivnog ugovora, jasna i izričita, te predviđa da zaposlenom kod koga je utvrđeno prisustvo alkohola u krvi preko 0,0 promila može prestati radni odnos.

S obzirom da se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje suprotno odredbi člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković