U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o radu od 09.08.2002. godine tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog sa IV stepenom stručne spreme – mašinski tehničar i obavljao je poslove u Pogonu vodovodne mreže u …, nakon čega je zaključio više aneksa ugovora o radu. Tužilac je tuženom dostavio diplomu – svedočanstvo o završenom obrazovanju za mašinskog tehničara IV stepana stručne spreme, koju je izdao Elektromašinski školski centar „OOUR“ Srednje tehničke škole u Mostaru, za školsku 1988/1989 godinu sa delovodnim brojem .., matični broj knjige .. . Tuženi je od Srednje mašinske škole u Mostaru tražio proveru verodostojnosti diplome tužioca, nakon čega je dopisom Ministarstva za obrazovanje, nauku, kulturu i sport, Hercegovačko – Neretvanskog kantona u Mostaru od 15.03.2017. godine obavešten da je Županijski prosvetni inspektor u srednjoj Strojarskoj školi „Fausta Vrančić“ iz Mostara, koja je pravni sledbenik Elektromašinskog školskog centra u Mostaru, izvršio proveru verodostojnosti svedočanstva koje je tuženi dostavio, a koje glasi na ime tužioca i da je tom prilikom utvrdio da se radi o svedočanstvu koje nije verodostojno, zbog čega je tuženi doneo sporno rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu. Pre donošenja rešenja, tuženi je pisanim putem upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavio mu je rok od osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja, što je tužilac i učinio. Tuženi je spornim rešenjem od 29.05.2017. godine, tužiocu otkazao ugovor o radu, zbog toga što je dostavio diplomu koja nije verodostojna javna isprava, a na osnovu koje je ugovorom o radu raspoređen na poslove za koje je po Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova predviđen IV stepen stručne spreme i da je time svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi sa članom 14. stav 1. alineja 9. ugovora o radu, u vezi sa članom 15. stav 1. tačka 3. odnosno članom 14. stav 1. Zakona o radu važećeg u periodu zaključenja ugovora i nepoštovanje radne discipline shodno članu 179. stav 3. tačka 6. i tačka 8. Zakona o radu. Tužilac je navedeno rešenje primio 31.05.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju su dali dovoljne razloge koje prihvata i Vrhovni sud.

Članom 14. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.70/2001 i 73/2001), koji se primenjivao u vreme zaključenja ugovora o radu 09.08.2002. godine, koji ugovor je zaključen na osnovu falsifikovane diplome o stečenom četvrtom stepenu stručne spreme, propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica, dok je stavom 3. istog člana propisano, da u slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Članom 16. stavom 3. istog zakona, propisano je da je zaposleni dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 75/14), članom 15. stavom 1. tačkom 3), koji se primenjuje u vreme donošenja spornog rešenja, propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Članom 26. stavom 1. propisano je da je kandidat dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom. Članom 179. stavom 3. tačkom 6) propisano je, da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa, a tačkom 8) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 184. stavom 1., propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1) i stav 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Iz napred citiranih odredbi Zakona o radu koji se primenjivao u vreme zaključenja ugovora o radu 09.08.2002. godine i Zakona o radu koji se primenjuje u vreme donošenja spornog rešenja sledi, da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako mu je ovaj dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa. Odlučujući podaci tiču se stručne spreme, odnosno obrazovanja, radne sposobnosti, radnog iskustva, položenog stručnog ispita i drugih posebnih uslova od kojih zavisi uspešno obavljanje poslova na koje se zaposleni prima. Kod utvrđenog da je tužilac tuženom predao svedočanstvo o završenom obrazovanju za mašinskog tehničara IV stepena stručne spreme, koje nije verodostojno, na osnovu koga su stranke zaključile ugovor o radu 09.08.2002. godine, kojim je tužilac raspoređen na poslove sa četvrtim stepenom stručne spreme, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer je tužilac koristeći falsifikovanu diplomu postupio suprotno navedenim odredbama Zakona o radu, sa kojih razloga se ponašanje tužioca smatra takvim ponašanjem zbog kojeg tužilac ne može da nastavi rad kod tuženog, odnosno njegovo ponašanje je takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, koji otkazni razlog je propisan članom 179. stavom 3. tačkom 6) i 8) Zakona o radu, koji se primenjuje u vreme donošnja spornog rešenja, a koji otkazni razlog je bio propisan i Zakonom o radu koji se primenjivao u vreme kada je tužilac tuženom predao falsifikovanu diplomu.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način utvrdili da li je sporna diploma odnosno svedočanstvo verodostojno. Naime, iz dopisa Ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta Hercegovačko – Neretvanskog kantona iz Mostara od 15.03.2017. godine proizlazi da svedočanstvo koje glasi na ime AA - tužioca nije verodostojno, a što je utvrđeno detaljnom proverom od strane nadležnih organa, pa kako sporno svedočansvo koje je tužilac predao tuženom nije verodostojna isprava, a što je i prema stanovištu Vrhovnog suda dovoljno za zaključak da je sporna diploma odnosno svedočanstvo falsifikovano, to sledi da je tuženi dokazao ovu činjenicu, a na tužiocu je bio teret dokazivanja da dokaže suprotno, odnosno da je na validan način stekao spornu diplomu, pa kako tužilac to nije dokazao niti predlagao dokaze na te okolnosti, to su neosnovani navodi revizije.

Suprotno navodima revizije, tuženi nije prekludiran da otkaže ugovor o radu tužiocu primenom člana 184. Zakona o radu, kojim je propisan rok u kome poslodavac može dati zaposlen otkaz ugovora o radu (šest meseci od dana saznanja, odnosno godinu dana od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza). Predaja neverodostojne (falsifikovane) diplome o stečenom obrazovanju, kao dokaz o ispunjenosti uslova za zasnivanje radnog odnosa, predstavlja povredu radne discipline u produženom trajanju, jer je tužilac predao poslodavcu diplomu – svedočanstvo o završenom obrazovanju za mašinskog tehničara IV stepena stručne spreme koje je izdao Elektromašinski školski centar „OOUR“ Srednje tehničke škole u Mostaru za školsku 1988/1989 godinu, koja diploma odnosno svedočanstvo nije izdato od navedene škole, te je na taj način tuženog doveo u zabludu i održavao u zabludi o svojoj stručnoj spremi i u čitavom periodu rada sa IV stepenom stručne spreme vršio povredu radne obaveze prema poslodavcu. Zastarelost otkaznog razloga nije nastupila, s obzirom na to da je u ovom slučaju reč o produženoj radnji izvršenja povrede radne discipline, koja je trajala i u vreme donošenja spornog rešenja o otkazu ugovora o radu i u takvom slučaju zastarelost počinje da teče od poslednje radnje u nizu povreda radne discipline. Tuženi je za povredu radne discipline saznao iz dopisa od 15.03.2017. godine, a rešenje o otkazu ugovora o radu je doneo 29.05.2017. godine, iz čega sledi da nisu protekli rokovi propisani napred navedenom zakonskom odredbom u kojima je tuženi trebao da donese pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu.

Sa napred razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković