Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima ..., sa III stepenom stručne spreme, do 01.10.2018. godine kada mu je rešenjem tuženog od 28.09.2018. godine prestao radni odnos kao tehnološkom višku, jer je usled organizacionih promena prestala potreba za njegovim radom, uz isplatu otpremnine. Tužilac je poslove svog radnog mesta obavljao u Sektoru ugostiteljstva u restoranu društvene ishrane, koji restoran je ugovorom o zakupu od 11.09.2018. godine izdat u zakup Privrednom drutšvu „Air Serbia caterig”, usled čega je došlo do prestanka potrebe za radom svih zaposlenih u sektoru ugostiteljstva. Izvršni odbor tuženog je na sednici održanoj 18.09.2018. godine doneo odluku o gašenju naznačene organizacione jedinice kod tuženog i ovlastio generalnog direktora da donese odluku o izmeni i dopuni akta o sistematizaciji i sprovede postupak rešavanja viška zaposlenih. Generalni direktor tuženog je 20.09.2018. godine doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je brisan Sektor ugosteljstva i svi poslovi u okviru tog sektora, pa i radno mesto ... na kome je tužilac bio raspoređen. Osim tužiocu, 01.10.2018. godine usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih razloga otkazan je ugovor o radu još 13 zaposlenih kod tuženog. U periodu od 84 dana (10.07.2018. godine do 01.10.2018. godine), usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih razloga otkazan je ugovor o radu za ukupno 44 zaposlenih kod tuženog. U periodu od 90 dana nakon što je tužilac dobio otkaz, tuženi je za poslove konduktera primio u rad više stotina zaposlenih, a od kojih su neki, imali stepen stručne spreme i obrazovni profil kao tužilac.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su s pozivom na odredbu člana 179. stav 5. tačka 1, 153. stav 2, 155. Zakona o radu i člana 80. Kolektivnog ugovora tuženog zaključili da je tuženi bio dužan da donese Program rešavanje viška zaposlenih, jer je u periodu od 84 dana, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih razloga prestala potreba za radom, ukupno 44 zaposlenih kod tuženog. Nedonošenjem Programa rešavanja viška zaposlenih tuženi je povredio prava zaposlenih koji su višak na primenu mera zapošljavanja iz člana 154, 155. stav 5. i 6. Zakona o radu, među kojim merama spada i premaštaj na druge poslove. Stoga su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili rešenje tuženog od 28.09.2018. godine uz obavezu tuženog da tužioca vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 74/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema članu 153. Zakona o radu regilisano je rešavanje viška zaposlenih i pitanje donošenja programa rešavanja viška zaposlenih.

Odlukom o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015,2016,2017. i 2018. godinu („Sl. Glasnik RS“, br. 9/2015...29/2018) utvrđen je Program rešavanja viška zaposlenih u postupku privatizacije za navedene godine.

Uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla kada se taj posao ukida ili je došlo do smanjenja obima posla, u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu.

U konkretnom slučaju, tuženi je 18.09.2018. godine doneo Odluku o gašenju organizacione jedinice tuženog – Sektor ugostiteljstva u restoranu društvene ishrane, a 20.09.2018. godine doneo je Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je brisan sektor ugostiteljstva i svi poslovi u okviru tog sektora, pa i radno mesto ... na kome je tužilac bio raspoređen. U takvoj situaciji, a kod utvrđenog, da je u periodu od 10.07.2018. godine do 01.10.2018. godine otkazan ugovor o radu za ukupno 44 zaposlenih, za pravilnu primenu materijalnog prava, a pre svega odredbe člana 153. stav 2. Zakona o radu, bilo je potrebno utvrditi po kom osnovu je prestao radni odnos zaposlenima pre 01.10.2018. godine, da li je reč o prestanku potrebe za radom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu ili je reč o prestanku radnog odnosa u postupku privatizacije. Stoga se osnovanim pokazuju revizijski navodi da je pogrešno primenjeno materijalno pravo budući da nižestepeni sudovi nisu imali u vidu Program rešavanja viška zaposlenih broj 7023/1 od 15.06.2018. godine koji je donet u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu, ali i razjašnjenje od kakvog uticaja je ovaj program na postupak otkaza tužioca od 01.10.2018. godine.

Iz navedenih razloga pobijana odluka je morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, pravilnom primenom materijalnog prava , sud će doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković