Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20, 10/23-dr zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da je izreka presude protivrečna sama sebi i razlozima, ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja ne predstavlja revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu Ugovora o radu br. .. od 07.07.2022. godine, zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme za obavljanje poslova „...“ u Službi unutrašnje kontrole u Sektoru unutrašnje kontrole i unutrašnje bezbednosti u OJ Korporativna bezbednost – Grupa ošte logistike, počev od 11.07.2022. do 20.07.2023. godine (u trajanju od 12 meseci i 9 dana), a po osnovu povećanog obim posla. Odredbom člana 14. ovog ugovora, bilo je predviđeno da svaka od ugovornih strana može otkazati ugovor pod uslovima i u slučajevima utvrđenim zakonom, kolektivnim ugovorom poslodavca i drugim opštim aktima. Rešenjem o prestanku radnog odnosa br. .. od 06.04.2023. godine, tužiocu je s pozivom na odredbe članova 175. stav 1. tačka 1, 185, 186, 192. i 193. Zakona o radu, prestao radni odnos zaključno sa 18.04.2023. godine, sa obrazloženjem da obim poslova ... u Službi unutrašnje kontrole, Sektoru unutrašnje kontrole i unutrašnje bezbednosti, više nije povećan, zbog čega ne postoji objektivan razlog za daljim angažovanjem tužioca na istim poslovima.

Prema Planu poslovne finansijske konsolidacije tuženog br. 2715 od 28.02.2023. godine, na dan 01.02.2023. godine, kod tuženog je bilo zaposleno 5808 izvršilaca od čega 5281 na neodređeno vreme i 527 na određeno vreme, a broj izvršilaca na pojedinim radnim mestima ne odgovara stvarnim potrebama, odnosno postoji neusklađenost potrebnog i stvarnog stanja i evidentiran je povećan broj administrativnih radnika u OJ Korporativnoj bezbednosti. Istim je predviđeno gašenje pojedinih poslova i organizacionih delova i smanjenje broja izvršilaca. U skladu sa tim planovima, određeno je umanjenje broja zaposlenih za 153 po različitim osnovima, od kojih je po osnovu ugovora na određeno vreme iz neproizvodne delatnosti određeno 64 zaposlena. Tuženi je sa grupom ponuđača i to: „Dobergard” d.o.o. Beograd, „Protecta group” d.o.o. Beograd, „Dobergard plus” d.o.o. Beograd i „Notega security” d.o.o. Beograd kao izvršilaca posla, zaključio ugovor pod brojem 5062 dana 18.04.2023. godine za poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja u objektima tuženog.

Nižestepeni sudovi su zaključili da se tužiocu ugovor o radu na određeno vreme mogao otkazati i pre isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, i to u slučaju prestanka potrebe za njegovim daljim radnim angažovanjem jer je samim ugovorom regulisano da svaka ugovorna strana može otkazati ovaj ugovor pod uslovima i u slučajevima utvrđenim zakonom, kolektivnim ugovorom poslodavca i drugim opštim aktima. S obzirom da je donošenjem izmene Pravilnika o sistematizaciji brisana Služba unutrašnje bezbednosti u OJ Korporativna bezbednost u kojoj je tužilac radio, te kako je pre isteka vremena za koji je radni odnos na određeno vreme zasnovan, prestala potreba za radom tužioca zbog smanjenog obima posla, tužiocu je zakonito prestao radni odnos, te je njegov zahtev da se utvrdi nezakonit prestanak radnog odnosa i poništaj rešenja, te zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade, te uplati doprinose, odbijen primenom članova 37. stav 1., 175, 191. stav 1. i 76. Zakona o radu.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava izveli zaključak da je tužbeni zahtev neosnovan.

Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje), ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Zbog toga, prilikom zaključenja ugovora o radu na određeno vreme, dan njegovog prestanka može biti utvrđen kao kalendarski datum, odnosno može biti vezan za protek određenog broja dana, nedelja, meseci ili godina od zaključenja ugovora ili od nekog drugog momenta, a moguće je i da trajanje ugovora bude samo relativno određeno, odnosno vezano za nastupanje određene činjenice. Prema tome, reč je o ugovoru sa unapred određenim vremenom trajanja, koje može biti apsolutno (kada se već prilikom njegovog zaključenja određuje i dan njegovog prestanka), kao i relativno, što podrazumeva vezivanje za nastupanje određene činjenice koja, međutim, mora biti tesno povezana sa ciljem, prirodom i sadržajem poverenog posla. Kako je unapred određeno vreme njegovog trajanja, ugovor o radu na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je zaključen kako je to propisano odredbom člana 165. tačka 1. Zakona o radu. Međutim, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu na određeno vreme i pre isteka krajnjeg roka s obzirom da iz same formulacije odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu proizlazi da je trajanje radnog odnosa na određeno vreme unapred određeno objektivnim razlozima. Zbog toga, istek roka za koji je radni odnos zasnovan može da nastupi i kada dođe do prestanka razloga zbog kojih je radni odnos zasnovan.

U konkretnom slučaju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene zbog povećanog obima posla prema ugovoru o radu od 07.07.2022. godine. S obzirom na to da je kod tuženog u Planu poslovne finansijske konsolidacije evidentiran povećan broj administrativnih radnika u OJ Korporativna bezbednost gde je tužilac radio, zbog čega određeno umanjenje broja zaposlenih, te pošto se poslodavac opredelio da sa određenim pravnim licima zaključi poslove fizičko – tehničko obezbeđenja u objektima tuženog, tužiocu je radni odnos zakonito prestao usled smanjenja obima posla kod tuženog poslodavca.

Neosnovano se u reviziji ističe da je tuženi bio u obavezi da sprovede proceduru propisanu zakonom i kolektivnim ugovorom za slučaj prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, te u tom smislu donese Program za rešavanje viška zaposlenih i primeni mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. Ovog stoga što prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla zbog smanjenja obima posla, predstavlja razlog za prestanak radnog odnosa u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu, pod uslovima propisanim zakonom u glavi XI – Višak zaposlenih, a to je donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih i sprovođenje kriterijuma za određivanje viška zaposlenih sve uz isplatu otpremnine, ali samo u situaciji radnog odnosa na neodređeno vreme. U konkretnom slučaju, do prestanka radnog odnosa nije došlo usled tehnološih, ekonomskih ili organizacionih promena. Radni odnos zasnovan je na određeno vreme zbog povećanja obima posla, pa prestankom objektivnih razloga zbog kojih je radni odnos i zasnovan, a to je povećanje obima posla, radni odnos je zakonito prestajao.

Saglasno navedenom, pravilno je odbijen i tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, zahtev za vraćanje na rad i naknadu štete.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković