Istom presudom okrivljenima AA i BB je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti policijskog službenika u trajanju od 3 (tri) godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Okrivljeni su oslobođeni dužnosti plaćanja sudskog paušala.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 870/24 od 02.07.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4.136/23 od 21.10.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Željko Čavić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 41. Ustava Republike Srbije i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih protokola, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4.136/23 od 21.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 870/24 od 02.07.2025. godine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4.136/23 od 21.10.2024. godine do donošenja odluke po podnetom zahtevu;

- branilac okrivljenog BB – advokat Goran Stupar, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4.136/23 od 21.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 870/24 od 02.07.2025. godine tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, te obavezati sud da okrivljenom naknadi troškove krivičnog postupka ili da ukine navedene presude i predmet vrati na ponovnu odluku Višem sudu u Novom Sadu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je odbačen kao nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na naredbi suda za tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje okrivljenog AA. Kao razlog nezakonitosti navedene naredbe, branilac ističe da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni svi uslovi za izdavanje navedene naredbe, te da naredba nije sačinjena u skladu sa odredbama ZKP, budući da nije dovoljno obrazloženo postojanje potrebnog stepena sumnje da okrivljeni AA vrši krivično delo ili da priprema izvršenje krivičnih dela, a takođe ista ne sadrži način sprovođenja posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije u smislu odredbe člana 167. stav 2. ZKP, već je opisan samo način sprovođenja posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje i to posredstvom mobilnog telefonskog aparata, a koju mogućnost po braniocu zakon ne dozvoljava.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer, suprotno navodima branioca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni svi uslovi za izdavanje naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu POSK br. KPP.Pov.Po4 52/21 od 19.08.2021. godine, a koja je doneta na obrazložen predlog Višeg javnog tužioca u Novom Sadu POSK br. Str.pov.KO.86/21 od 19.08.2021. godine, pri čemu je navedena naredba sačinjena u svemu u skladu sa odredbama člana 167. ZKP (tajni nadzor komunikacije) i člana 172. ZKP (tajno praćenje i snimanje), a takođe iz spisa predmeta proizilazi da su na osnovu ovako zakonito donete naredbe na zakonit način od strane ovlašćenih službenih lica sprovedene posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje i to u svemu u skladu sa odredbama članova 166. – 173. ZKP. Naime, iz naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu POSK br. KPP.Pov.Po4 52/21 od 19.08.2021. godine, a kojom naredbom je prema okrivljenom AA određeno preduzimanje posebnih dokaznih radnji tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje za broj telefona ..., proizilazi da navedena naredba sadrži jasne i obrazložene razloge na kojima se zasniva postojanje potrebnog stepena sumnje da je okrivljeni AA izvršio ili da priprema izvršenje nekog krivičnog dela iz člana 162. ZKP - obrazložena operativna saznanja policije da je okrivljeni izvršio i da priprema izvršenje krivičnih dela iz člana 359. KZ i 367. KZ, uz naznačenje cilja preduzimanja posebnih dokaznih radnji, odnosno ista sadrži obrazloženje iz kojih činjenica i na osnovu kojih okolnosti sudija za prethodni postupak izvodi zaključak o postojanju osnova sumnje da je okrivljeni izvršio i da priprema krivično delo za koje se ove posebne dokazne radnje mogu odrediti, a takođe sadrži i dovoljne i argumentovane razloge koji opravdavaju neophodnost primene u konkretnom slučaju posebnih dokaznih radnji tajno praćenje i snimanje i tajni nadzor komunikacije, odnosno razloge koje su to okolnosti slučaja koje ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati ili da bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost, kao i sam način sprovođenja navedenih posebnih dokaznih radnji u smislu odredbi člana 167. stav 2. ZKP i člana 172. stav 2. ZKP. Inače, Zakonikom o krivičnom postupku se ne reguliše konkretan način sprovođenja posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja, već se način njenog sprovođenja određuje i precizira u naredbi sudije za prethodni postupak, pa imajući u vidu da je u predmetnoj naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu POSK br. KPP.Pov.Po4 52/21 od 19.08.2021. godine navedeno da će se snimanje izvršiti i posredstvom mobilnog telefonskog aparata, to je takvo izvršeno snimanje zakonito, a takođe i svi dokazi koji su proistekli iz snimanja mobilnim telefonskim aparatom.

Imajući u vidu napred navedeno, to su sledstveno tome, po nalaženju Vrhovnog suda, ocenjeni kao neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog AA u kojima ističe da nezakonite dokaze u koje je sud izvršio uvid predstavljaju izveštaji o primeni posebnih dokaznih radnji tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje, te 2 CD-a (fotografije i audio i video materijal sačinjen tokom primene posebnih dokaznih radnji tajno praćenje i snimanje i tajni nadzor komunikacije), jer su ovi dokazi proistekli iz, po stavu branioca, nezakonite naredbe suda za tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje okrivljenog AA, pa se stoga ne mogu koristiti kao dokazi u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati presuda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u preostalom delu je odbačen, iz razloga jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba člana 41. Ustava Republike Srbije i člana 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih protokola, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na privatan život i prepisku.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Čavića nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu navedeni zahtev odbacio.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je u celosti odbačen kao nedozvoljen.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog BB kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne opredeljuje ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u podnetom zahtevu samo navodi da je sud na osnovu izvedenih dokaza izveo pogrešan zaključak da je okrivljeni BB izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, budući da iz svih izvedenih dokaza proizilazi da je prema vozaču VV samo prvu službenu radnju preduzeo okrivljeni BB, ali da je dalje službene radnje preduzimao okrivljeni AA, policijski službenik PU u ... koji je bio nadređeni vođa patrole, a koji je nakon utvrđivanja svih činjenica doneo konačnu odluku da ne sačini zapisnik o saobraćajnom prekršaju i ne podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv VV jer je zaključio da imenovani nije učinio saobraćajni prekršaj, pri čemu je okrivljeni BB kritičnom prilikom bio samo pratilac u mešovitoj patroli u kojoj je okrivljeni AA bio vođa patrole. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog BB nižestepene presude pobija zbog povrede odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Čavića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev ovog branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev ovog branioca odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Gorana Stupar je odbacio kao nedozvoljen na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković