Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Opštinska uprava Pirot-Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambenu delatnost, građevinarstvo i inspekcijske poslove je dana 25.01.2013. godine izdala investitoru AA Informaciju o lokaciji za izgradnju mini hidroelektrane Temska na Rudinjskoj reci. Investitoru su izdati i lokacijski uslovi za izgradnju hidroelektrane dana 09.03.2015. godine sa važenjem od 12 meseci. Odeljenje za urbanizam Opštinske uprave Pirot je, rešenjem o građevinskoj dozvoli od 02.08.2016. godine, odobrilo investitoru izvođenje radova na izgradnji mini hidroelektrane Temska. Rešenjem o izmeni građevinske dozvole od 08.03.2018. godine izmenjeno je rešenje o građevinskoj dozvoli samo utoliko što je kao investitor označen tužilac. Povodom zahteva investitora za produženje rešenja o građevinskoj dozvoli insepkcijskim nadzorom je utvrđeno da na parcelama, na kojima je trebalo da bude izgrađena mini hidroelektrana, ne postoji započet objekat, kao ni cevovod i to je konstatovano u zapisniku o stepenu završenosti objekta MHE Temska IV od 19.05.2022. godine. Rešenjem Odeljenja za urbanizam od 21.06.2022. godine odbačen je zahtev investitora, ovde tužioca, za produženje građevinske dozvole za dve godine, uz obrazloženje da je građevinska dozvola prestala da važi jer nije izdata upotrebna dozvola u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o izdavanju građevinske dozvole.

Predmet tužbenog zahteva je naknada stvarne štete za troškove koje je tužilac imao za pripremu dokumentacije radi izdavanja građevinske dozvole za izgradnju mini hidroelektrane i izmakle koristi, koju bi ostvario kao povlašćeni proizvođač električne energije. Tužilac je osnov odgovornosti tuženog za štetu zasnovao na navodima da je Skupština grada Pirota 2019. godine donela Zaključak kojim je naložila da se prilikom izrade novog Prostornog plana Grada Pirota izbrišu sve lokacije za izgradnju mini hidroelektrana. U skladu sa navedenim Zaključkom izmenjen je i Prostorni plan Grada Pirota i donete su Izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode od 14.07.2021. godine („Sl. glasnik RS“, br.72/21), kojima je zabranjena izgradnja mini hidroelektrana u svim zaštićenim područjima. Tužilac smatra da je na taj način radnjama tuženog sprečen da dalje izvodi radove na izgradnji mini hidroelektrane i da mu je prouzrokovana šteta.

Nižestepeni sudovi odbili su tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete, nalazeći da ne postoji osnov odgovornosti tuženog u smislu odredbe člana 172. stav 1. ZOO. Nižestepeni sudovi su stanovišta da je tuženi postupao u skladu sa zakonskim propisima kada je odbacio zahtev tužioca kao investitora za produženje važenja građevinske dozvole jer za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi.

Odluke nižestepenih sudova donete su pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Pravno lice u smislu odredbe člana 172. stav 1. ZOO odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, pri ispunjenju opštih uslova odgovornosti za štetu. Odgovornost za štetu u smislu navedene odredbe postoji kada je šteta nastala usled nepravilnog ili nezakonitog rada organa pravnog lica. U konkretnom slučaju nije utvrđeno da je tuženi postupao nepravilno ili nezakonito u vršenju svojih funkcija, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Zahtev investitora, ovde tužioca, da se produži izdata građevinska dozvola odbačen je iz razloga što je izvršenim inspekcijskim nadzorom utvrđeno da ne postoji započet objekat mašinske zgrade, kao ni cevovod, u skladu sa rešenjem o građevinskoj dozvoli od 02.08.2016. godine. U skladu sa odredbom člana 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/09,...,145/14) građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno o izmeni građevinske dozvole, ne izda upotrebna dozvola. Pravnosnažna građevinska dozvola može ostati na snazi dodatne dve godine posle roka propisanog stavom 4. ovog člana, ako se utvrdi da je objekat završen u konstruktivnom smislu na osnovu zapisnika nadležnog građevinskog inspektora (stav 5). Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u momentu kada je tužilac tražio produženje građevinske dozvole objekat hidroelektrane nije bio završen u konstruktivnom smislu. Prema Pravilniku o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, donetom na osnovu člana 201. stav 5. tačka 19. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...145/14), kontrola konstrukcije objekta podrazumeva proveru elemenata koji osiguravaju nosivost i stabilnost. Izvođač radova u skladu sa odredbom člana 152. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ima obavezu da podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu, nakon čega nadležna građevinska inspekcija vrši inspekcijski nadzor (stav 5). U konkretnom slučaju je inspekcijskim nadzorom izvršenim dana 19.05.2022. godine utvrđeno da objekat uopšte nije započet, te nije mogao biti završen u konstruktivnom smislu. Stoga su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo tako što nisu primenili odredbu člana 2. stav 1. tačka 27. Zakona o planiranju i izgradnji koja definiše šta se podrazumeva pod izgradnjom objekta. Kako objekat nije uopšte bio izgrađen, odnosno nije bio izgrađen u konstruktivnom smislu, to tužilac nije mogao ostvariti pravo na produženje građevinske dozvole.

Imajući navedeno u vidu pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ne postoji nepravilan i nezakonit rad tuženog kojim je tužiocu pričinjena šteta. Donošenje Zaključka kojim se isključuje mogućnost izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima u budućnosti ne može se smatrati nezakonitim ili nepravilnim radom tuženog. Tuženi je ovlašćen da u vršenju svoje nadležnosti donosi takve zaključke i preduzme potrebne radnje u cilju zaštite životne sredine. Donošenje navedenog Zaključka tuženi nije onemogućio tužiocu dalje izvođenje radova na izgradnji mini hidroelektrane, niti mu je oduzeo izdatu građevinsku dozvolu. Inspekcijskim nadzorom izvršenim 2022. godine, šest godina nakon izdavanja građevinske dozvole, utvrđeno je da objekat nije ni započet. Stoga su neosnovani revizijski navodi tužioca da mu je tuženi svojim radnjama onemogućio izvođenje radova. Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužioca i utvrdio da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost pobijane presude.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Kako tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, nema pravo na nakndu troškova.

Saglasno iznetom odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković