Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zaokna iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da činjenični opis dat u izreci pravnosnažne presude ne sadrži elemente bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ.

S tim u vezi, branilac ističe da je u izreci presude sud naveo da su okrivljeni provalili u magacin tako što su preskočili ogradu, što ne predstavlja radnju provaljivanja već eventualnu radnju savlađivanja većih prepreka, te da ni otvaranje magacina ključem koji su našli na prozoru magacina ne predstavlja radnju provaljivanja, zbog čega u radnjama okrivljenog ne stoje elementi predmetnog krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ čini učinilac krivičnog dela krađe (član 203), ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1.tačka 1. KZ proizilazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađa iz člana 203.stav 1. KZ izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tački od 1) navedenog člana, konkretno ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni AA kritičnom prilikom zajedno sa okrivljenim BB, u nameri da sebi prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribave protivpravnu imovinsku korist, provalio u zatvoreni magacin firme „VV“, tako što su preskočili ogradu u visini od 210 cm i ušli u dvorište navedene firme i sa depoa, gde se nalazilo skladište sekundarnih sirovina, oduzeli jednu praznu plinsku bocu, jednu pumpu za vodu – hidrofor, nakon čega su provalili u magacin ključem do kog su došli na neovlašćen način, obzirom da su ga pronašli u šupljini metalne rešetke na prozoru magacina, te istim otključali magacin i iz istog oduzeli i prisvojili jedan katalizator, sve u ukupnoj vrednosti od 40.000,00 dinara, vlasništvo oštećenog GG, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno, to po oceni ovoga suda izreka pravnosnažne presude sadrži sva bitna obeležja, kako subjektivna, tako i objektivna, krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim.

Naime, provaljivanje predstavlja svako neuobičajeno ulaženje u zatvoreni prostor, protivno volji vlasnika, odnosno korisnika koji je taj prostor i zatvorio, koji prema članu 204. stav 1. tačka 1. KZ podrazumeva i ulazak u ovoj prostor savlađivanjem većih prepreka, kako je to i opisano u izreci pravnosnažne presude, obzirom da je u izreci navedeno da su okrivljeni kritičnom prilikom, da bi ušli u zatvoreni magacin firme oštećenog, preskočili ogradu u visini 210 cm, nakon čega su ključem, do koga su došli na neovlašćeni način, otključali magacin i iz magacina i sa depoa gde se nalazilo skladište sekundarnih sirovina, oduzeli stvari opisane u izreci pravnosnažne presude.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković