Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5336/2022 od 21.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, jer je Vrhovni sud u više odluka izrazio stav o pravu zaposlenih kod tužene na isplatu razlike između pripadajuće minimalne i isplaćene zarade i u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade RS od 25.12.2008. godine, koji se razlikuje od stava izraženog u pobijanoj presudi, zbog čega je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene na poslovima i radnim zadacima ..., u zvanju ... u Odeljenju za ... Opštine Lipljan, saglasno rešenju od 07.03.2019. godine. Istim rešenjem tužilji je određen koeficijent za obračun i isplatu plate 8.85, a obračun zarade tužena je vršila prema navedenom rešenju. Tako utvrđena zarada, po osnovu radnog angažovanja zaposlenih na KiM uvećana je za 50%, na osnovu Zaključka Vlade RS 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđena je tražena razlika zarade i to u visini razlike između minimalne zarade i osnovne zarade za period od 01.01.2017. godine do 31.12.2019. godine, koja iznosi 48.999,00 dinara, a razlika u visini tzv. ''kosovskog dodatka'' za isti period iznosi 27.262,38 dinara. Tužilja je tužbeni zahtev precizirala u skladu sa nalazom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili neosnovanim tužbeni zahtev, jer je isplaćena zarada tužilje, sa minulim radom i uvećanjem od 50% na ime tzv. “kosovskog dodatka” po osnovu Zaključka Vlade pravilno obračunata i isplaćena u višem iznosu u odnosu na obračunatu minimalnu zaradu, sa uvećanjem po osnovu minulog rada.

Vrhovni sud nalazi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava u pobijanoj presudi činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Članom 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 i 86/19), propisano je pravo na isplatu minimalne zarade. Pored toga, tužilji u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine i Zakonom o budžetu, pripada i pravo na uvećanje zarade u visini od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“. To znači da tužilja ima pravo na isplatu plate u visini minimalne zarade i uvećanja od 50% obračunato na taj iznos. Stoga, to što isplaćena ukupna plata tužilji sa tzv. „kosovskim dodatkom“ u spornom periodu je viša od minimalne zarade, nije razlog za odbijanje njenog tužbenog zahteva, imajući u vidu da tužilji pripada pravo na uvećanje zarade od 50% mesečno na ime tzv. „kosovskog dodatka“.

S obzirom na to da zbog pogrešne primene materijalnog prava, nije cenjen nalaz i mišljenje sudskog veštaka, i s tim u vezi nije utvrđeno činjenično stanje u pogledu visine štete koju je tužilja pretrpela na ime razlike između pripadajuće minimalne i isplaćene zarade i na ime razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka na zaradu prema Zaključku Vlade RS 05 broj 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, to su odluke nižestepenih sudova ukinute, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud činjenično stanje potpuno i pravilno utvrdi, tako što će da postupi po primedbama iz ovog rešenja, kako bi imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, o tužbenom zahtevu tužilje donese novu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 416. stav 2.ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković