.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9393/2025
12.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Matković Stefanović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Nešković, advokat u ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lepojević, advokat u ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2608/24 od 02.04.2025. godine, u sednici održanoj 12.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2608/24 od 02.04.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2608/24 od 02.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 143/23 od 12.07.2024. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno prema tuženom da su tužioci vlasnici realnog (severnog i severoistočnog dela) kp. br. .. KO Gornji Milanovac, uz granicu sa kp. br. .. KO Gornji Milanovac u površini od 40m2 u merama i granicama bliže opisanim u izreci prvostepene presude, i to tužilac AA sa udelom od ½ a tužioci BB i VV, sa udelom od po ¼, što je tuženi dužan priznati i trpeti upis tužilaca u katastar nepokretnosti. Obavezan je tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 454.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2608/24 od 02.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužilaca na realnom delu katastarske parcele čiji su mere i granice bliže opisane u izreci prvostepepene presude. Prema obrazloženju nižestepenih sudova, tužioci su u toku postupka dokazali da su, na osnovu savesne državine koja traje 24 godine, na osnovu odredbe člana 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stekli pravo svojine održajem.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U reviziji nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na izuzetnu dozvoljenost revizije. Revident postavlja za pravno pitanje da li je savestan sticalac dela parcele u urbanističkom području gradskog građevinskog zemljišta onaj sticalac koji je znao da preparcelacija nije dozvoljena, jer deo parcele u opisanim merama i granicama ne dozvoljava formiranje građevinske parcele. Tuženi smatra da tužioci ne mogu upisati pravo na delu parcele u navednimmerama i granicama, čime dovodi iu pitanje njihov pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje. Ukazuje na presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 906/24 od 10.04.2024. godine kao dokaz neujednačnosti sudske prakse.
Vrhovni sud iz sadržine presude na koju se poziva revident utvrđuje da je ista doneta u drugačijoj činjeničnoj situaciji od činjeničnog utvrđenja u ovoj parnici, zbog čega se ne može govoriti o potrebi za ujednačavanjem sudske prakse.
U reviziji se ističe pitanje pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje, što je pitanje procesnopravne prirode i nije podobno za isticanje posebne revizije. Pitanje savesnosti držaoca je faktičko pitanje i povodom tog pitanja nema pravnih pitanja koja treba razmotriti u interesu ravnopravnosti građana ili opštem interesu, niti je potrebno novo tumačenje prava.
U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta dana 05.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 100.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
