Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Jovan Miščević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ ili samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenom izreći blažu kaznu zatvora i istovremeno odrediti da je izdržava u prostorijama u kojima stanuje ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže navodima da se u izreci presude ne navodi da je okrivljeni bio u alkoholisanom stanju sa 1,03 promila alkohola, a oštećeni sa 1,59 promila alkohola u organizmu i da je sposobnost okrivljenog da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, kao i da se u izreci ne navodi u čemu se sastoji povreda ljudskog dostojanstva kod oštećenog, niti se navodi da je oštećeni kritičnom prilikom pretrpeo lake telesne povrede, a koje okolnosti su od značaja za pravilnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, odnosno da li se u radnjama okrivljenog stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 137. stav 1. KZ ili se pak u radnjama okrivljenog iscrpljuju elementi nekog drugog krivičnog dela – laka telesna povreda, budući da se predmetno krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim može izvršiti preduzimanjem određenih radnji koje kod pasivnog subjekta prozurokuju određene telesne ili duševne patnje slabijeg intenziteta, a koje ne predstavljaju laku telesnu povredu, pri čemu je za postojanje dela potreban umišljaj.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 137. stav 1. ZKP propisano je da ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo će se kazniti zatvorom do jedne godine.

Radnja izvršenja krivičnog dela zlostavljanja postavljena je alternativno kao zlostavljanje ili kao postupanje na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci prema drugom postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, tako što je u svojoj porodičnoj kući u alkoholisanom stanju u prisustvu svoje vanbračne supruge BB, njenog oca – oštećenog VV najpre nazvao „pi.kom“, a zatim mu zadao dva udarca otvorenom šakom u predelu glave, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U konkretnom slučaju u izreci označene presude navedeni su svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 137. stav 1. KZ. Naime, iz izreke presude proizlazi da je okrivljeni prema oštećenom VV postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.

Po stavu Vrhovnog suda pasivnom subjektu, u konkretnom slučaju oštećenom, je povređeno ljudsko dostojanstvo i to na način bliže opisan u izreci, koji kod jednog prosečnog građanina objektivno vrednovan predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Pri tome, iz izreke prvostepene pobijane presude nesporno proizlazi da je okrivljeni postupao u uračunljivom stanju, a činjenica da li je u konkretnom slučaju uračunljivost bila smanjena ili ne, je bila predmet činjeničnih utvrđenja suda u toku postupka, a okolnost da je neko postupao u stanju smanjene uračunljivosti i dalje ukazuje da postupa u stanju uračunljivosti.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Istovremeno, a imajući u vidu da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da se u radnjama okrivljenog stiču bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje i da činjenica da je oštećeni kritičnom prilikom zadobio telesne povrede, nije od uticaja na postojanje ovog krivičnog dela jer telesna povreda ne predstavlja bitan elemenat krivičnog dela iz člana 137. stav 1. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja opredeljuje i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno sastoji ta povreda zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković