Istom presudom obavezana je okrivljena AA da Višem sudu u Negotinu na ime paušala plati u iznosu od 7.000,00 dinara, a privatnom tužiocu BB, na ime troškova krivičnog postupka iznos od 459.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a privatni tužilac BB je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 1/26 od 23.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Višeg suda u Negotinu Kž1 29/25 od 02.12.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, podnela je branilac okrivljene AA, advokat Vera Pejić, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i odluči da troškovi krivičnog postupka padaju na teret privatnog tužioca.

Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vere Pejić, je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je branilac okrivljenog ovlašćen na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pravcu zaštite prava okrivljenog, po punomoćju okrivljenog, koje je shodno članu 72. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac dužan da podnese organu postupka, bez odlaganja.

U spisima predmeta postoji punomoćje koje je predato Višem sudu u Negotinu, iz koga proizilazi da je po navedenom punomoćju advokat Vera Pejić bila ovlašćena da u svojstvu branioca zastupa okrivljenu AA u postupku pred tim sudom, do njegovog okončanja Kž1 i Kž3.

Imajući u vidu da advokat Vera Pejić, uz zahtev nije predala punomoćje za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, na osnovu koga se utvrđuje da li je zahtev podnet od ovlašćenog lica, to je Vrhovni sud predmetni zahtev odbacio kao nedozvoljen, nalazeći da je podnet od strane neovlašćenog lica.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 482. stav 1. i 483. stav 1. i 3. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković