U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Rodoljuba Đorđevića, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Zaječaru 7Sik. 3/25 od 29.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Rodoljuba Đorđevića, pa se UKIDA rešenje sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Zaječaru 7Sik. 3/25 od 29.08.2025. godine i predmet vraća Višem sudu u Zaječaru radi odlučivanja o molbi osuđenog za zakonsku rehabilitaciju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem MUP RS PU Zaječar 235-1/794-6536/24-1 od 10.01.2025. godine odbijen je zahtev AA za zakonsku rehabilitaciju po presudi Opštinskog suda u Zaječaru K. 293/2007.

Rešenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Zaječaru 7Sik. 3/25 od 29.08.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca (sudija za izvršenje krivičnih sankcija ga u izreci označava kao punomoćnika osuđenog) okrivljenog AA - advokata Rodoljuba Đorđevića, izjavljena protiv rešenja MUP RS PU Zaječar 235-1/794-6536/24-1 od 10.01.2025. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Zaječaru 7Sik. 3/25 od 29.08.2025. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Rodoljub Đorđević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenja protiv kojeg je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Branilac okrivljenog AA - advokat Rodoljub Đorđević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP s obzirom da je primenio odredbu člana 100. KZ, a koju u konkretnom slučaju nije mogao primeniti, jer se ista odnosi na sudsku rehabilitaciju. To dalje znači da se sud ožalbenim rešenjem u postupku zakonske rehabilitacije rukovodio odredbama člana 100. KZ koje se odnose na sudsku rehabilitaciju. Po stavu odbrane, sud je bio u obavezi da primeni odredbu člana 98. stav 2. tačka 3) KZ, kod činjenice da je podnosilac zahteva presudom iz 2007. godine bio osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, a zatim da ispita kada je ta kazna izvršena i da li je od izvršenja te kazne koja je postala pravnosnažna 20.12.2007. godine pa do učinjenog novog krivičnog dela 19.05.2011. godine po presudi Osnovnog suda u Zaječaru K 71/2018 od 26.03.2018. godine proteklo 3 godine ili nije. Podnosilac zahteva nije tražio sudsku rehabilitaciju i nije tražio rehabilitaciju za sve četiri osude koje ima u kaznenoj evidenciji, već je konkretno tražio zakonsku rehabilitaciju po presudi Opštinskog suda u Zaječaru iz 2007. godine, pa je od strane suda povređen zakon jer je primenio odredbe čijoj primeni u konkretnom slučaju nema mesta.

Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni podneo zahtev za brisanje osude iz kaznene evidencije po presudi Opštinskog suda u Zaječaru K 293/2007 koja je postala pravnosnažna 20.12.2007. godine, zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca. Rešenjem MUP RS PU Zaječar broj 235-1/794-6536/24-1 od 10.01.2025. godine napred navedeni zahtev okrivljenog AA je odbijen.

Pobijanim rešenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Zaječaru 7Sik. 3/25 od 29.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA (sudija za izvršenje krivičnih sankcija ga u izreci označava kao punomoćnika osuđenog) izjavljena protiv rešenja MUP RS PU Zaječar 235-1/794- 6536/24-1 od 10.01.2025. godine, uz obrazloženje da je okrivljeni AA više puta osuđivano lice, te s tim u vezi citira sadržinu odredbe člana 100. KZ kojom je između ostalog propisano da rehabilitaciju više puta osuđivanom licu može dati samo sud i to u odnosu na sve osude istovremeno, a po prethodnom utvrđivanju ispunjenosti uslova predviđenih odredbama člana 98. i 99. Krivičnog zakonika za svaku osudu pojedinačno, da nesporno utvrđene okolnosti isključuju mogućnost da se u odnosu na prvu osudu – presudu Opštinskog suda u Zaječaru K 293/2007 koja je postala pravnosnažna 20.12.2007. godine primeni odredba člana 98. stav 1. i stav 2. tačka 3) KZ i da jasno, u konkretnom slučaju, proizlazi da nisu ispunjeni uslovi za sudsku rehabilitaciju lica koje je više puta osuđivano, a sve u smislu odredbe člana 100. u vezi člana 98. KZ. U vezi sa iznetim, sudija za izvršenje krivičnih sankcija u obrazloženju rešenja se poziva i na činjenice da je okrivljeni AA osuđivan više puta i to: presudom Opštinskog suda u Zaječaru K. 293/2007 postala pravnosnažna dana 20.12.2007. godine zbog krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca; presudom Višeg suda u Zaječaru K. 20/11 od 02.03.2011. godine preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2526/11 od 21.12.2011. godine zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine; presudom Osnovnog suda u Zaječaru K. 318/2012 od 06.06.2012. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4593/12 od 30.01.2014. godine zbog krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo; i presudom Osnovnog suda u Zaječaru K 71/18 koja je postala pravnosnažna 26.03.2018. godine zbog krivičnog dela iz člana 121. KZ za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da će se navedena kazna izvršavati u prostorijama stanovanja bez primene elektronskog nadzora.

Odredbom člana 98. stav 1. KZ, propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude, na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. Odredbom stava 2. istog člana propisani su uslovi za nastupanje zakonske rehabilitacije.

Odredbama člana 99. i 100. KZ propisane su materijalne pretpostavke za sudsku rehabilitaciju koja se primenjuje ukoliko je podneta molba ovlašćenih lica (osuđenog ili njegovog branioca) za sudsku rehabilitaciju (član 573. stav 1. ZKP).

Prema odredbi člana 99. stav 1. KZ, sudska rehabilitacija se može dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od deset godina od dana kada je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo, dok je odredbom člana 100. KZ, propisano da licu koje je više puta osuđivano, sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz člana 98. i člana 99. tog zakonika, u pogledu svakog krivičnog dela za koje je osuđeno, a pri oceni da li će u ovakvom slučaju dati rehabilitaciju sud će uzeti u obzir okolnosti iz člana 99. stav 2. tog zakonika.

Međutim, kako u konkretnom slučaju nije podneta molba okrivljenog ili njegovog branioca za sudsku rehabilitaciju, već zahtev okrivljenog za zakonsku rehabilitaciju o čemu je okrivljeni insistirao da se odluči i kako je tražena rehabilitacija za osudu na tri meseca, a materijalni uslov za sudsku rehabilitaciju je da je lice osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine, to je, po oceni ovoga suda, sud primenivši odredbe člana 99. i člana 100. KZ, primenio odredbe zakona koje nije mogao primeniti na konkretan slučaj, čime je pravnosnažnom odlukom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 99. i člana 100. KZ.

Stoga je Vrhovni sud imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i ukinuo pobijano pravnosnažno rešenje, te predmet vratio Višem sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud u ponovnom postupku postupiti u skladu sa primedbama iz ove presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković