Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je, da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim – drugostepenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 8), 9) i 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, svojim navodima branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) odnosno postojanje zakonskih razloga za određivanje i produžavanje pritvora prema okrivljenom i polemiše sa značenjem izraza „okrivljeni“ iz člana 2. stav 1. tačka 2) ZKP, napadajući pri tome i obrazloženja pobijanih rešenja, isticanjem da u istima nije navedeno iz kojih dokaza proističe postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Na istu povredu postupka branilac ukazuje i navodima da sud nije naveo koje su to konkretno okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi i povredu odredbe člana 68. ZKP, te nadalje u zahtevu ističe da je donošenjem pobijanih rešenja povređena prezumpcija nevinosti propisana odredbom člana 3. ZKP, kao i odredba člana, 16. ZKP, jer je, prema stavu branioca, sud donoseći svoju odluku, zanemario činjenice koje idu u korist okrivljenog i nije uzeo u obzir činjenicu da je pritvor krajnja nužna mera koja se određuje ako se blažom merom ne može postići ista svrha, na koji način je povređena i odredba člana 188. ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog samo formalno, kao razlog podnošenja zahteva navodi povrede zakona, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, iako se te povrede po svojoj pravnoj prirodi uglavnom mogu učiniti samo u pravnosnažnoj presudi kojom se odlučuje o postojanju krivičnog dela i krivici okrivljenog, a ne u rešenju o pritvoru, koje predstavlja procesnu odluku, kojom se odlučuje o postojanju osnova sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo i ispunjenosti uslova za njegovo zadržavanje u pritvoru, pa kako pri tome iste obrazlaže osporavanjem činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i isticanjem povrede odredbi članova 2. stav 1. tačka 2), 3, 16. i 188. ZKP, kao i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković