Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao veštak u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod brojem P 1951/17 izradio osnovni nalaz i mišljenje, za koji mu je isplaćena nagrada. Po rešenju suda tužilac je dostavio dopunu nalaza i mišljenja od 30.10.2017. godine, sa predračunom za isplatu iznosa od 3.500,00 dinara. Kako tužiocu nije plaćen iznos potraživan ovim predračunom, a tužilji u tom postupku nije naložena uplata predujma za dopunsko veštačenje ili isplata troškova i nagrade veštaku za dopunu nalaza, tužilac zahteva njegovu isplatu u predmetnoj parnici pokrenutoj 08.10.2020. godine.

Sa polazištem na navedene činjenice prvostepeni sud je s pozivom na odredbe članova 17. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ocenio da nema uslova za obavezivanje tužene da naknadi spornu štetu zbog nepravilnog i nezakonitog rada suda, jer u situaciji kakva je u konkretnom slučaju, kada predujam za dopunsko veštačenje nije uplaćen u depozit suda, veštak je mogao da traži od suda koji vodi postupak da donese rešenje kojim će obavezati stranku koja je predložila veštačenje da mu isplati traženi iznos na ime nagrade, što bi veštaku pod određenim uslovima predstavljalo izvršni naslov, a što tužilac nije učinio.

Drugostepeni sud je s pozivom na član 172. Zakona o obligacionim odnosima i na odredbe članova 14, 17. i 18. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima ocenio da tužilac ima pravo na posebnu naknadu i nagradu za izradu dopunskog nalaza i mišljenja, odvojeno od naknade koja mu je već isplaćena za osnovni nalaz i mišljenje, sa zakonskom zateznom kamatom od dostavljanja troškovnika za dopunsko veštačenje do isplate.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se navodima revizije tužene ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prema članu 6. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 76/21), važećeg u vreme nastanka spornog novčanog potraživanja, za štetu koju sudija preuzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Isto je predviđeno odredbom člana 7. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 10/23).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pored ostalog propisano je: da je stranka koja predloži izvođenje dokaza dužna da po nalogu suda unapred položi iznos potreban za podmirenje troškova koji će da nastanu povodom izvođenja dokaza (član 152. stav 1); ako izvođenje dokaza predlažu obe stranke, sud će odrediti da iznos potreban za podmirenje troškova polože obe stranke na jednake delove, a ako je izvođenje dokaza određeno po službenoj dužnosti, odrediće da iznos položi stranka na koju pada teret dokazivanja činjenice o kojoj se izvodi dokaz (član 152. stav 2); da sud izvodi dokaz veštačenjem ako je radi utvrđenja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže (član 259); da veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova ishrane i smeštaja, u skladu sa posebnim propisom, na izgubljenu zaradu i troškove veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje (član 268. stav 1); da se u pogledu naknade troškova i nagrade veštaka shodno primenjuju odredbe člana 258. stav 2. i 3. tog Zakona (član 268. stav 2); da stranka koja je predložila veštačenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštačenja određenog po službenoj dužnosti, plaća naknadu i nagradu veštaka, a o izvršenom plaćanju podnosi dokaz sudu u roku od 8 dana od dana uplate (član 268. stav 3); da pisani nalaz veštaka, pored podataka o tome gde i kada je izvršeno veštačenje, licima koja su prisustvovala veštačenju i licima koja nisu prisustvovala, a uredno su pozvana i priloženoj dokumentaciji, mora da sadrži i obrazloženje sa navedenim činjenicama i dokazima na kojima je nalaz zasnovan i stručno mišljenje (član 270. stav 3); da ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrečan sam sebi, sud će da naloži veštaku da dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje, i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvaće veštaka da se izjasni na ročištu (član 270. stav 4). Prema članu 258. stav 2. i 3. navedenog Zakona, koji se shodno primenjuje na naknadu troškova i nagradu veštaka, veštak treba da zahteva naknadu troškova i nagradu odmah po saslušanju, a sud će u rešenju kojim se određuju troškovi veštaka odlučiti da se određeni iznos islati iz položenog predujma, a ako predujam nije položen, naložiće stranci da određeni iznos plati veštaku u roku od 8 dana.

Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“, br. 9/16... 13/20), veštaku je, pored troškova, priznato i pravo na nagradu (član 17), koja se ostvaruje na njegov zahtev (članovi 31. i 32) i propisan način određivanja nagrade (član 18).

U konkretnom slučaju, tužilac je određen za veštaka u sporu o novčanom potraživanju po osnovu naknade za nezaposlenost, kao jednog od prava propisanih članom 64. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“, br. 36/09... 38/15). Predmet veštačenja bilo je postojanje eventualne razlike između naknade koja je tužilji u tom sporu bila isplaćena u određenom vremenskom periodu i naknade obračunate u skladu sa članovima 69. i 70. navedenog Zakona. Veštačenje je određeno u skladu sa članom 259. ZPP, a troškovi tog veštačenja isplaćeni su iz predujma koji je položila stranka koja je izvođenje tog dokaza predložila, saglasno članu 152. stav 1. i članu 258. stav 3. u vezi člana 268. stav 2. tog Zakona.

Osnovni nalaz i mišljenje veštaka nije bio potpun, iz njega se nije moglo utvrditi potpuno činjenično stanje na osnovu kog bi sud mogao da donese odluku o tužbenom zahtevu, zbog čega je određeno dopunsko veštačenje na osnovu člana 270. stav 4. ZPP, a ne po službenoj dužnosti u smislu člana 152. stav 2. ZPP, u kom slučaju bi postojao propust suda da naloži tužilji u tom sporu da položi iznos potreban za podmirenje troškova tog veštačenja, odnosno da posebnim rešenjem u skladu sa članom 258. stav 3. u vezi člana 268. stav 2. ZPP naloži toj stranci da tužiocu isplati određeni iznos na ime nagrade za dopunu veštačenja.

Dopunskim veštačenjem se ispravljaju nedostaci osnovnog veštačenja, tako da njegove troškove ne mora da snosi tužilja u tom sporu, a ne postoji ni obaveza tužene Republike Srbije da naknadi tužiocu troškove takvog dopunskog veštačenja kao materijalnu štetu, prouzrokovanu nezakonitim i nepravilnim radom sudije, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 6. stav 1. ranije važećeg Zakona o sudijama, odnosno člana 7. stav 1. sada važećeg Zakona o sudijama.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tuženoj primenom čl. 153, 154. i 162. ZPP pripada pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, zbog čega je primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković