Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 16/25 od 18.12.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i žalba branioca okrivljene AA, advokata Aleksandra Mihajlovića i presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 77/24 od 26.09.2025. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Mihajlović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela posluga iz člana 365. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, iz navoda zahteva proizilazi da branilac osporava činjenično stanje, ukazujući na nesaglasnost između izvedenih dokaza i činjeničnog opisa utvrđenog u izreci presude, pre svega u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela odnosno datuma prijema novca. U zahtevu se nadalje ističe, da nijednim dokazom nije utvrđeno da je okrivljena novac prisvojila ili koristila za lične potrebe, već da je reč o propustu u uplati, što samo po sebi ne predtstavlja radnju izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom.

Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, iako se formalno poziva na povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno - iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene ne navodi razloge koji se odnose na pitanje da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim presudama, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored ovoga, u podnetom zahtevu branilac ističe da je pravnosnažna presuda nerazumljiva, čime osporava razloge presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju pored povrede postupka iz tačke 3) iste odredbe, takođe navodi kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljene ukazuje na povredu odredbe člana 460. ZKP, isticanjem da drugostepeni, odlučujući o žalbi odbrane, izjavljenoj protiv prvostepene presude, nije dao ocenu svih navoda iznetih u žalbi, i to vezano za dostavljenu priznanicu o uplati novca na račun škole, od strane trećeg lica, kao i na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP, navođenjem da je drugostepeni sud propustio da obavesti branioca okrivljene o datumu održavanja sednice veća.

Međutim, kako bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede odredbi članova 440, 460. i 447. stav 2. ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda, od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković