Na osnovu odredbe člana 87. stav 1. Krivičnog zakonika okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, pa su od okrivljenog oduzete registarske tablice ... i saobraćajna dozvola serijskog broja ..., koje će se nakon pravnosnažnosti presude, u zakonskom roku uništiti, od strane MUP PU Kikinda, PS Kanjiža.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 7/25 od 20.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Subotici Kž1 63/25 od 19.08.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Zlata Jusufović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i utvrdi da je navedenim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog i donese presudu u njegovu korist.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da radnje koje su okrivljenom stavljene na teret, onako kako su opisane u izreci pobijane presude drugostepenog suda, ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. tačka 5) u vezi sa članom 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, niti bilo kog drugog krivičnog dela. Prema stavu branioca, iz izreke presude proizilazi, da se u konkretnom slučaju ne radi se o neovlašćenoj upotrebi pravog znaka, niti o upotrebi falsifikovane isprave. Ovo stoga, što su, registarske oznake koje su se nalazile na priključnom vozilu, bile izdate upravo za to vozilo, ali su u trenutku kontrole bile nevažeće usled prestanka zakonske obaveze registracije prema propisima Kraljevine Holandije, pa se ne može raditi o upotrebi „pravog znaka“ na način kojim se stvara privid da pripada drugom vozilu. Takođe, saobraćajna dozvola, koju je okrivljeni predao na uvid, predstavlja originalnu ispravu, izdatu od strane nadležnog organa, koja nije falsifikovana niti je na bilo koji način prepravljana. Činjenica da se navedena dozvola odnosila na drugo priključno vozilo u vlasništvu okrivljenog, sama po sebi ne predstavlja upotrebu falsifikovane isprave u smislu krivičnog zakona. Pored ovoga, branilac navodi da nevažeće registarske oznake, ne predstavljaju ispravu u pravnom smislu, čija bi autentičnost i pravno dejstvo bili predmet krivičnopravne zaštite, jer se krivičnopravna inkriminacija falsifikovanja odnosi isključivo na važeće isprave i znakove koji proizvode pravno dejstvo, te u odsustvu takvog svojstva ne mogu biti ispunjena zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 355. stav 1) Krivičnog zakonika propisano je da će se zatvorom do tri godine kazniti ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, a stavom 2) istog člana, da će se ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Prema odredbi člana 356. tačka 5) ZKP ko ispravu načini na taj način što neovlašćeno upotrebi pravi pečat ili znak, smatraće se da čini delo falsifikovanja isprave i kazniće se po članu 355. ovog zakonika.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici Kž1 63/25 od 19.08.2025. godine, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima..... neovlašćeno upotrebio pravi znak – registarsku tablicu ..., na taj način što je u javnom saobraćaju upravljao putničkim motornim vozilom ..... holandskih registarskih oznaka ....za koje je bila prikačena kamp prikolica – priključno vozilo na kojoj je upotrebio kao prave registarske oznake ... ...., pri čemu je na uvid postupajućem policijskom službeniku predao i holandsku saobraćajnu dozvolu serijskog broja ..., pa je proverom utvrđeno da ne pripadaju navedenoj kamp prikolici....., a u cilju da izbegne carinsku kontrolu nad kamp prikolicom, nakon čega su registarska tablica i saobraćajna dozvola uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima oduzete od okrivljenog, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo izvršenje istog i bio je svestan zabranjenosti svoga dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 356. tačka 5) u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, budući da je utvrđeno da je okrivljeni neovlašćeno upotrebio pravi registarski znak, kao i da je službenim licima predao ispravu koja se ne odnosi na predmetno priključno vozilo, čime je stvorio privid njegove zakonite registracije, pri čemu je postupao sa umišljajem, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Za postojanje predmetnog krivičnog dela bez značaja je navod branioca da su registarske oznake u trenutku kontrole bile nevažeće usled prestanka obaveze po propisima Kraljevine Holandije, jer se radnja izvršenja ne ogleda u pitanju administrativne valjanosti registracije, već u činjenici da je pravi registarski znak neovlašćeno upotrebljen.

Isto tako, nije od uticaja ni tvrdnja da je saobraćajna dozvola bila originalna i izdata od nadležnog organa, budući da se inkriminisana radnja ne zasniva na njenom falsifikovanju, već na njenoj upotrebi u odnosu na vozilo na koje se ne odnosi, čime je nadležnom organu predstavljeno da postoji zakonita registracija predmetnog priključnog vozila.

Krivičnopravna relevantnost proizilazi i iz same činjenice da su registarske oznake i saobraćajna dozvola korišćene na način koji nije u skladu sa njihovom namenom i stvarnim pravnim statusom, uz utvrđeni umišljaj okrivljenog, pa je po nalaženju Vrhovnog suda, upotrebom predmetne tablice i saobraćajne dozvole na način opisan u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici Kž1 63/25 od 19.08.2025. godine, okrivljeni AA ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je tom presudom oglašen krivim, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog, ukazuje na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude drugostepenog suda, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te nadalje iznošenjem sopstvenog viđenja kritičnog događaja, osporava utvrđeno činjenično stanje i postojanje namere kod okrivljenog da dovede nadležne organe u zabludu ili stvori privid postojanja važeće isprave, nastojeći da izmenjenom interpretacijom činjenica dovede u pitanje zaključak suda o postojanju zakonskih obeležja krivičnog dela, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, međutim kako povrede navedenih odredbi ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to iste nisu bile predmet ocene od strane Vrhovnog suda, u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković