Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1. br. 376/25 od 16.07.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Mladenovcu i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Tijane Pavlović, a presuda Osnovnog suda u Mladenovcu K. br. 318/24 od 07.03.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Đura Pavković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači ili iste ukine.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pogrešno prvostepeni sud kvalifikovao krivična dela i našao da je okrivljeni izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, s obzirom da su, po Porodičnom zakonu, koji je stupio na snagu 2015. godine, bračna i vanbračna zajednica izjednačene, pa samim tim, po navodima branioca, krivično pravne radnje okrivljenog trebalo kvalifikovati kao jedno krivično delo iz člana 194. KZ, jer termin bivšeg supružnika obuhvata kako bivše bračne, tako i bivše vanbračne supružnike, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Osim toga, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, budući da za postojanje ovog krivičnog dela pretnja mora biti ozbiljna i stvarna i neophodno je da je oštećeno lice pretrpelo strah, te je, po navodima branioca, sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio zakon i zaključio da se radi o krivičnom delu ugrožavanje sigurnosti, a kojim navodima se ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ovako iznete navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, a kako su iste već bile predmet ocene drugostepenog suda, s obzirom da je iste branilac isticao u podnetoj žalbi na prvostepenu presudu, o čemu je drugostepeni sud na strani 4. pasus 4. i strani 5. pasus 1. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, koje ovaj sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Prihvatajući razloge drugostepenog suda, Vrhovni sud nalazi da se u pogledu krivičnog dela iz člana 138. KZ nesumnjivo radi o ozbiljnoj, direktnoj i konkretnoj pretnji koja je kod oštećene izazvala osećaj ugroženosti, te se suprotnim navodima branioca iznetim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac numeriše da su pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 15 ZKP i člana 16. stav 5. ZKP, koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je u tim delovima Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković