Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Dmitrić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijana rešenja, i da pored dosuđenog iznosa okrivljenom dosudi i troškove postupka istaknute u zahtevu za nadoknadu troškova u celosti, kao i za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 100.000,00 dinara ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Dmitrić, u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca.

Međutim, u obrazloženju zahteva branilac u suštini osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđenih troškova i s tim u vezi navodi da je neprihvatljiv stav iznet u nižestepenim rešenjima – da je za pripremanje odbrane u predistražnoj fazi postupka bio dovoljan razgovor branioca sa okrivljenim neposredno pre saslušanja, dana 27.08.2023. godine, te da mu ne pripadaju troškovi za obavljen razgovor sa okrivljenim u pritvoru dana 30.08.2023. godine i 12.09.2023. godine sa obrazloženjem da „ovo nisu bile nužne radnje za koje bi trebalo dosuditi troškove postupka“. Nadalje, branilac u zahtevu ističe da je drugostepenim pobijanim rešenjem odbijena žalba u delu koji se odnosi na zahtev kojim je potraživana nadoknada troškova za razgledanje spisa predmeta u fazi glavnog pretresa dana 15.11.2024. godine i troškovi branioca za pređeni put i za napuštanje kancelarije koji je imao radi preduzimanja te radnje, sa nelogičnim i kontradiktornim obrazloženjem da ove radnje nisu bile nužne, uz sopstveni zaključak da je u konkretnom slučaju razgledanje video snimaka dana 15.11.2024. godine bilo neophodno jer sud nije imao tehničke mogućnosti da na odgovarajućem nosaču slike i zvuka braniocu dostavi video snimke koji su bili uvršteni u dokaze, pa je bilo nužno da se branilac upozna sa video zapisima pre nego što su reprodukovani na glavnom pretresu.

Kako se, po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva u suštini osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane suda i zaključak iznet u nižestepenim rešenjima – da razgovor branioca sa okrivljenim u pritvoru dana 30.08.2023. i 12.09.2023. godine ne predstavljaju nužne radnje zbog kojih bi trebalo dosuditi okrivljenom troškove postupka, te da nije bilo nužno upoznavanje branioca sa video zapisima pre nego što su reprodukovani na glavnom pretresu, dana 15.11.2024. godine i s tim u vezi osporava visina dosuđene naknade troškova okrivljenom, a što je prema stavu branioca proizvelo i pogrešnu odluku u vezi sa nadoknadom troškova za napuštanje kancelarije i prevoz branioca radi preduzimanja ovih radnji, i ukazuje na nelogično i kontradiktorno obrazloženje nižestepenih sudova s tim u vezi, dakle, ukazuje se na povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković