Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Olivere Jovanić, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv br.705/25 od 08.12.2025. godine i Višeg suda u Subotici Kž2 br.12/26 od 22.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 18. marta 2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Olivere Jovanić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv br.705/25 od 08.12.2025. godine i Višeg suda u Subotici Kž2 br.12/26 od 22.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv br.705/25 od 08.12.2025. godine, odbačen je zahtev za ponavljanje krivičnog postupka branioca okrivljenog AA – advokata Olivere Jovanić, okončanog presudom Osnovnog suda u Subotici K br.515/24 od 10.01.2025. godine, koja je potvrđena presudom višeg suda u Subotici Kž1 br.16/25 od 04.04.2025. godine.

Rešenjem Višeg suda u Subotici Kž2 br.12/26 od 22.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv br.705/25 od 08.12.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Olivera Jovanić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, te zbog povrede odredaba Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijana rešenja, a predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da pobijana rešenja preinačI tako što će se okrivljenom AA dozvoliti ponavljanje postupka.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da zahtev valja odbaciti, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u uvodu, kao razlog za podnošenje zahteva, ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3. ZKP i povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, zbog kojih povreda je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, međutim u obrazloženju podnetog zahteva branilac nijednom rečju ne navodi u čemu se navedene povrede sastoje, pa kako odredba člana 484. ZKP nalaže obevezu navođenja zahteva za zaštitu zakonitosti i razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje o čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je podneti u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Nadalje, u obrazloženju podnetog zahteva branilac okrivljenog ističe da je drugostepeno rešenje „doneto uz bitnu povredu postupka jer je izreka osporenog rešenja pogrešna“, te da je prvostepeno rešenje nerazumljivo „jer ako se raspravlja o ponavljanju postupka – onda se prvo mora navesti presuda, pa se između ostalog onda navodi i optužni akt“, kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac u zahtevu navodi i da u konkretnom slučaju nijedna radnja rekonstrukcije predmeta nije sprovedena, niti pokušana, te da je doneta presuda bez spisa, gde najveći deo dokumentacije nije priložen, da veštačenje okrivljenog putem veštaka neuropsihijatra nije sprovedeno do kraja, te da je u konkretnom slučaju konstatovano da je okrivljeni AA opasan, a da niko nije objasnio o čemu se ta opasnost sastoji, niti je donet zaključak o kakvom zdravstvenom stanju se radi kod okrivljenog, kojim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP. Najzad, u podnetom zahtevu se ističe i da se krivično veće u prvom stepenu, odlučujući povodom zahteva za ponavljanje postupka, nije bavilo opravdanim razlozima na ponavljanje postupka, te da je drugostepeni sud samo konstatovao da je prvostepeni sud pravilno doneo odluku i odbio žalbu okrivljenog, dok o tome zbog čega se odbija, nije dao razloge, kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković