U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ilije Milića, zbog krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ u pokušaju – u vezi člana 30. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Filipa Domazeta, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K br.711/24 od 12.05.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.476/2025 od 07.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21. januara 2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilije Milića - advokata Filipa Domazeta, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K br.711/24 od 12.05.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.476/2025 od 07.10.2025. godine u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu, ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K br.711/24 od 12.05.2025. godine okrivljeni Ilija Milić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ u pokušaju – u vezi člana 30. KZ u sticaju sa krivičnim delom uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ, pa pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela, i to za krivično delo iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju do dve godine i dva meseca, a za krivično delo iz člana 212. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od tri meseca, okrivljeni je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, a oštećeni AA je upućen na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.476/2025 od 07.10.2025. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, presuda Osnovnog suda u Nišu K br.711/24 od 12.05.2025. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenom Iliji Miliću za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ u pokušaju – u vezi člana 30. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, dok mu je za krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ zadržana kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, nakon čega je okrivljeni na osnovu člana 60. KZ osuđen na jednistvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, dok je žalba branioca okriljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ilije Milića - advokat Filip Domazet, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili mu ublažiti kaznu, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu (člana 488. stav 1. ZKP) i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da se iz radnji okrivljenog, opisanih u izreci pravnosnažne presude, ne mogu utvrditi bitna obeležja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, imajući u vidu da je za izvršenje ovog krivičnog dela neophodno da je došlo do sprečavanja službenog lica da izvrši službenu radnju, a ne pokušaj dela, tim pre što okrivljeni kritičnom prilikom nije pretio da će napasti oštećenog, niti je upotrebio silu prema službenim licima, već je isključivo vređao i pretio da će ih navodno pobiti, a što nije realno ostvariva pretnja. S tim u vezi, ističe se i da je okrivljeni pružao pasivni, a ne aktivni otpor službenim licima, a zbog čega prema stavu branioca, u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi krivičnog dela iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, već bitni elementi krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 322. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da krivično delo sprečavanje lica u vršenju službene radnje čini onaj ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudni na vršenje službene radnje, dok je stavom 3. propisano da ko delo iz stava 1. i 2. ovog člana učini prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda i mira, sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela, hvatanje učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode, kazniće se zatvorom od 3 do 10 godina.

U činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni Ilija Milić kritičnom prilikom, u stanju uračunljivosti, svestan svojih dela, čije je izvršenje hteo, te svestan njihove zabranjenosti, upotrebom sile i pretnje da će nepotrebno upotrebiti silu, sa umišljajem započeo sprečavanje službenih lica – policijskih službenika, u vršenju službene radnje dovođenje iz člana 64. stav 2. tačka 4. i člana 83. stav 1. tačka 3. Zakona o policiji, a u vezi člana 283. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koju su preduzimali u okviru svojih ovlašćenja, i to u vršenju poslova javne bezbednosti i dužnosti čuvanja javnog reda i mira, odnosno u okviru policijskih poslova iz člana 30. stav 3. tačka 5. Zakona o policiji, ali isto nije dovršio, na taj način što je, kada je policijska patrola upućena u naselje Pasi Poljana u ulici 1300 Kaplara po prijavi građana da se vozilo marke BMW kreće velikom brzinom kroz naselje, najpre svoje vozilo zaustavio nakon datih svetlnosnih i zvučnih signala od strane policijske patrole, te službenim licima predao ličnu kartu, vozačku i saobraćajnu dozvolu, ali je odbio da se alkotestira, a nakon što ga je oštećeni AA upozorio da će biti odveden u prostoriju PUu Nišu, oglušio se o dato naređenje da uđe u policijski auto, već je uputio pretnje policijskim službenicima rekavši im da je već bio u zatvoru i da će ih sve pobiti, nakon čega su ga policijski službenici upotrebom fizičke snage doveli do službenog vozila, te započeli i vršenje pregleda lica shodno članu 97. stav 1. tačka 1. Zakona o policiji, pri čemu je okrivljeni sve vreme pružao otpor i na kraju pregleda uspeo da se istrgne, te pesnicom udario u rotaciono svetlo na službenom automobilu i polomio plastiku na istom, a zatim je nogama zadao udarce oštećenom AA u predelu leve potkolenice, nakon čega ga je udarao i vukao za levu i desnu podlakticu, nanevši mu pri tom lake telesne povrede opisane u izreci presude, a nakon čega su oštećeni policijski službenici uspeli da savladaju otpor okrivljenog i predali ga drugoj patroli policije, te krivično delo nije dovršio.

Iz ovako opisanih radnji izvršenja, po oceni ovoga suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog, koje se ogledaju u pretnji da će upotrebiti silu i da će „pobiti“ oštećene policijske službenike, te sprečavanjem oštećenog – policijskog službenika AA u vršenju pregleda lica, pružajući sve vreme otpor, kojom prilikom je i zadao udarac nogama oštećenom AA i udarao ga i vukao za levu i desnu podlakticu, nanevši mu na taj način lake telesne povrede, stiču sva bitna obeležja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ u pokušaju, u vezi člana 30. KZ, zbog kog je nižestepenim presudama oglašen krivim, a ne obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da su nižestepene presude, donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbijeni su kao neosnovani.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ukazuje na povredu člana 440 ZKP i s tim u vezi polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u nižestepenim presudama i sa ocenom iskaza saslušanih svedoka od strane nižestepenih sudova, zatim na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz lana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da nižestepene odluke ne sadrže dovoljne, jasne i pravilne razloge o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, kao i na povredu člana 441. stav 1. ZKP ukazivanjem da prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne nije dovoljno i pravilno cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog.

Kako navedene povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković