.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9382/2025
13.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Vukmirović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz sela ..., opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Suzana Vasiljević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4528/2024 od 12.03.2025. godine, u sednici održanoj 13.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4528/2024 od 12.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4528/2024 od 12.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 95/22 od 02.09.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da tužilac ima pravo svojine u obimu udela od ½ na imovini tuženih stečenoj za vreme trajanja zajednice života u braku između pokojnog GG i majke tužioca pokojne DD, razveden 14.06.2007. godine i to na stambenom objektu spratnosti P+1+PK u ukupnoj površini pod objektom od 78 m2, pomoćnom objektu – kotlarnici površine 9 m2, pomoćnom objektu 2 – garaža i ostave 50 m2, pomoćnom objektu 3 – ostava za drva pov. 10 m2 u Ulici ... broj .. u Blacu, sve izgrađeno na k.p. br. .. k.o. Blace, upisano u l.n. br. .. k.o. Blace, sa pripadajućim zemljištem ukupne površine 474 m2. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se utvrdi da ima pravo svojine u obimu udela od ½ na imovini stečenoj za vreme trajanja braka između pokojnog GG i majke tužioca pokojne DD i to na pokretnoj i nepokretnoj imovini bliže opisanoj u tom stavu izreke presude. Stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4528/2024 od 12.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 95/22 od 02.09.2024. godine u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine na pokretnoj i nepokretnoj imovini po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sada pokojne majke tužioca i njenog sada pokojnog supruga, oca tuženih. Nižestepeni sudovi su u pobijanom delu odlučili odbijanjem tužbenog zahteva nalazeći da nema mesta primeni odredbe člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, s obzirom da tužilac shodno odredbi člana 231. ZPP nije dokazao da predmetna pokretna i nepokretna imovina stečena u toku trajanja bračne zajednice, pri čemu nema mesta primeni ni odredbe člana 195. Porodičnog zakona koja propisuje sticanje imovine u toku trajanja porodične zajednice. Tužilac navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj stvari.
Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica u svakom konkretnom slučaju, relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.08.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
