Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2162/21 od 31.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kako to proizlazi iz navoda njegove revizije, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu za utvrđenje prava svojine po osnovu vanrednog održaja odlučili na osnovu konkretne činjenične podloge, a deo revizijskih navoda kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje i zaključak o savesnosti ne može biti dozvoljen reviziji razlog na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Osim toga, ovo pitanje je dovoljeno raspravljeno u sudskoj praksi, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava. Ukazivanjem u reviziji na pogrešnu ocenu dokaza, tuženi-protivtužilac ističe bitnu povredu odredba parničnog postupka iz člana 371. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koja po članu 404. stav 1. ZPP ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

S obzirom na izneto, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 05.11.2019. godine, a protivtužba 11.02.2020 dinara. Vrednost predmeta spora po tužbi je 30.000,00 dinara, a po protivtužbi 10.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković