Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 2/26 od 29.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br. 218/25 od 08.12.2025. godine, povrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Dragićević u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a KZ.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodima da u radnjama okrivljenog nema protivpravnosti, a samim tim ni krivičnog dela, imajući u vidu da je tokom prvostepenog postupka i postupka po žalbi usvojen novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 91/25), a koji zakon ima nesumnjivo povratno dejstvo budući da je ranije važeći Zakon o ozakonjenju objekata koji je pružao mogućnost ozakonjenja objekata izgrađenih zaključno sa 2015. godinom prestao da proizvodi dejstvo, te da se po novom zakonu upis sprovodi za te i za objekte koji su izgrađeni u periodu od 2015. do 2025. godine. Dalje se navodi da novi zakon isključuje protivpravnost obzirom na činjenicu da ozakonjenje ili legalizacija kao koncept više ne postoje u našem pravnom sistemu. Po novom zakonu ne postoji obaveza za izradu bilo kakvog projekta ili elaborata niti obaveza da se naknadno pribavi dozvola, već se vrši upis svih objekata na graditelja kao vlasnika, dakle vrši se prosta konstatacija faktičkog stanja. Po stavu odbrane, kako po novom zakonu ne postoji obaveza za pribavljanje bilo kakvog akta nadležnog organa za sporni objekat, to je jasno da su radnje okrivljenog retroaktivno lišene protivpravnosti, te u vezi sa istim branilac citira i odredbu člana 20. stav 4. navedenog zakona i pravi paralelu sa krivičnoprocesnom situacijom koja je postojala kod krivičnog dela iz člana 348. KZ nakon usvajanja naredbe o predaji negeristrovanog oružja i municije kojom je isključena protivpravnost (osim u slučaju zloupotrebe).

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo i svestan zabranjenosti svog dela, u svojstvu investitora gradio bez prethodno pribavljene građevinske dozvole i to tako što je na katastarskoj parceli na betonskom platou izgradio konstrukciju hale sa stubovima od kutijastih čeličnih profila i rešetkastim krovnim vezačima i rožnjačama od kutijskih čeličnih profila bez krovnog pokrivača i bez fasadne obloge sa dimenzijama u osnovi 12h15 metara spratnosti PR.

Opisane radnje koje je okrivljeni preduzeo, prema nalaženju Vrhovnog suda, sadrže sva obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ i to kako subjektivna, tako i objektivna obeležja, obzirom da je okrivljeni u svojstvu investitora gradio bez prethodno pribavljene građevinske dozvole.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da je nesporno da su Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 91/2025 uređeni posebni uslovi, način i postupak za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (objektu i zemljištu ispod objekta) naknada za evidentiranje, pravne posledice evidentiranja i upis prava svojine u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, kao i druga pitanja od značaja za primenu ovog zakona.

Međutim, navod zahteva za zaštitu zakonitosti kojim se ukazuje da nakon donošenja i usvajanja Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, u radnjama okrivljenog nema elemenata protivpravnosti je neosnovan.

Naime, odredbom člana 17. Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima izričito je propisano da se upisom prava svojine u skladu sa tim Zakonom ne dira u prava trećih lica da ostvaruju pravo na svojinsku zaštitu i pravo na naknadu štete, niti se utiče na postupke koji se vode u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika u vezi sa izvršenjem krivičnog dela bespravne gradnje.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 17. Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima potpuno su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da je sud kao dokaze cenio rešenje građevinske inspekcije od 26.07.2024. godine i zapisnik o inspekcijskom nadzoru od 29.08.2024. godine, ali da je sa druge strane odbio dokazne predloge branioca da se od Gradske uprave Grada Valjeva pribavi izveštaj da li je došlo do obustave izvršenja i poništavanja donetog rešenja građevinske inspekcije ex oficio kao i da je, u konkretnom slučaju, došlo do situacije da je okrivljeni osuđen na osnovu zapisnika građevinske inspekcije i rešenja koja više ne proizvode pravna dejstva, kao i da su radovi koje je okrivljeni izvodio po svojoj klasifikaciji bravarski radovi, da okrivljeni nije izvodio građevinske niti građevinsko-zanatske radove.

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i povrede zakona iz člana 113. stav 1, člana 16. stav 5. i člana 15. ZKP.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 440. i člana 113. stav 1, člana 16. stav 5. i člana 15. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, dakle, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković