Branilac okrivljenog AA, advokat Marko Milutinović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane pravnosnažne presude u smislu navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti i na osnovu člana 488.stav 3. ZKP odloži izvršenje prvostepene pravnosnažne odluke.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva. Branilac ističe da je sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio odredbe Krivičnog zakonika, jer su radnje koje je kritičnom prilikom preduzeo okrivljeni bile preduzete u cilju zaštite sopstvene imovine, imajući u vidu da se radi o licu koje je višegodišnji trgovac. Naime, kritičnog dana je u lokalu okrivljenog rađen popis imovine, u trenutku kada je u lokal pristupio okrivljeni kao izvršni dužnik, okrivljeni osećao uznemireno i i usplahireno, te izgovorene reči koje je uputio oštećenom, nisu značile pretnju, već primedbe na račun oštećenog. Branilac dalje u zahtevu opširno navodi kako se okrivljeni ponašao i šta je kritičnom prilikom rekao i osećao, odnosno kako se obratio oštećenom, da je sve što je preduzeo navedenog dana bilo u cilju zaštite svoje imovine, kao i da je sud drugačije trebalo da vrednuje iskaz oštećenog i da u konkretnom slučaju krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ, nije bilo.

Na opisani način, branilac okrivljenog u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, dajući svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu odredbe člana 54. KZ, odnosno okolnosti koje su od uticaja prilikom odmeravanja kazne, navodeći da sud nije dao adekvatan značaj olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog, da se radi o neosuđivanom licu, da je čovek starije životne dobi, narušenog zdravlja, da je poznat trgovac u svom gradu i da nema posledica krivičnog dela, pa je okrivljenom trebalo izreći kraći uslov proveravanja.

Po oceni Vrhovnog suda, na navedeni način zahtevom se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković