Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, ali da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije se ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi članova 7. i 231. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, ali po oceni Vrhovnog suda, nema nepravilne primene navedenih procesnih odredaba u vezi sa izvođenjem i ocenom dokaza od strane drugostepenog suda.

Prema činjeničnom stanju utvrđenim nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac je vlasnik registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i bavi se (između ostalog) proizvodnjom ovaca i krava. Tužilac je 28.01.2016. godine u svojstvu proizvođača sa tuženim kao pravnim licem koje ispunjava minimalne tehničke uslove iz člana 13. Zakona o merama za unapređenje stočarstva – Osnovna služba za selekciju stoke, zaključio Ugovor broj 12 o primeni selekcijskih mera u proizvodnji priplodne i kvalitetne priplodne stoke, čiji je predmet vršenje kontrole proizvodnje priplodne i kvalitetne priplodne stoke u skladu sa Zakonom o merama za unapređenje stočarstva i Pravilnikom o načinu ispitivanja svojstva priplodne stoke, a u cilju organizovanja rada na selekciji i kontrolisanom razmnožavanju stoke. Članom 2. navedenog ugovora ugovorena su prava i obaveze ugovarača, pa je tako stavom 1. predviđeno da proizvođač, između ostalog, ima pravo da ostvari pripadajuća podsticajna sredstva koja potiču iz rada sa Selekcijskom službom RS, kao i sledeće obaveze: da mora biti registrovan kao poljoprivredno gazdinstvo u skladu sa Uredbom o registraciji poljoprivrednih gazdinstva; da omogući nesmetan rad ovlašćenim službama za selekciju i kontrolisano razmnožavanje stoke u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenje selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranje grla; da sa Selekcijskom službom RS vrši proizvodnju priplodne i kvalitetne priplodne stoke u skladu sa Zakonom o merama za unapređenje stočarstva; da u roku od 10 dana Osnovnoj službi za selekciju stoke prijavljuje promene u zapatu; da snosi deo troškova rada na selekciji i kontrolisanom razmnožavanja stoke prema cenovniku koji je sastavni deo ugovora i to Regionalnoj službi za selekciju stoke i Osnovnoj službi za selekciju stoke – avansno, da snosi troškove pripreme i overe dokumentacije za podsticajna sredstva prema važećem cenovniku – avansno, da snosi troškove izrade pedigrea – avansno, da snosi troškove upisa grla u glavnu matičnu evidenciju prema važećem cenovniku – avansno, da omogućava uvid u pasoše za stoku i overene potvrde o osemenjivanju od nadležne veterinarske službe. Stavom 2. istog člana predviđena su prava i obaveze tuženog kao Osnovne službe za selekciju stoke i to obaveze: da popunjava prijavu proizvođača kvalitetne priplodne stoke za registar proizvođača koji dostavlja Regionalnoj službi za selekciju stoke; da vrši odabiranje i kontrolu produktivnosti kvalitetne priplodne stoke zajedno sa Regionalnom službom za selekciju stoke prema važećim pravilnicima i uputstvima; da blagovremeno dostavlja proizvođaču i Regionalnoj službi za selekciju stoke rezultate kontrole produktivnosti; da vodi osnovnu matičnu evidenciju i podatke dostavlja Regionalnoj službi za selekciju stoke; da blagovremeno obaveštava proizvođača o svim zakonskim propisima vezanim za proizvodnju priplodne i kvalitetne priplodne stoke i o uredbama koje se odnose na stočarsku proizvodnju; da obeležava priplodna grla ili sarađuje sa službom koja je registrovana od strane Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva da vrši obeležavanje grla; da vrši pripremu dokumentaciju za ostvarivanje podsticajnih sredstava za kvalitetno priplodno grlo u skladu sa pozitivnim propisima. Tuženi za 2016. i 2017. godinu nije imao neophodnu i potrebnu dokumentaciju da bi u ime i za račun tužioca podneo zahtev za ostvarivanje prava na subvencije za umatičena priplodna grla. Dokumentacija koju je tuženi posedovao se sastoji od matičnih listova za ovce (broj 977, 978, 979, 980, 990, 991, 993, 994, 995, 996, 997, 999, 1000 i 1001) sa podacima za prikazana grla overena pečatom tuženog. Dokumentacija u vidu matičnih listova za ovce broj 680, 681, 682, 683, 684, 685, 686 i 687, koji su neovereni i bez osnovnih podataka o grlima, a napisani na memorandumu privrednog društva «Rožajac» d.o.o. nije bila dovoljna za podnošenje zahteva radi dobijanja subvencija za umatičena grla. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da podsticajna sredstva za jednu priplodnu ovcu iznose 7.000,00 dinara po grlu, a za jednu priplodnu kravu 25.000,00 dinara po grlu, tako da bi subvencija za 21 grlo ovaca i 2 grla krava u 2016. godini iznosila 197.000,00 dinara i za 41 grlo ovaca i 5 grla krava u 2017. godini 412.000,00 dinara, što ukupno iznosi 609.000,00 dinara, koje sredstva tužilac nije ostvario.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 17. stav 2. podtačka 1, 2. i 5. i člana 20. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete od tuženog u visini neostvarenih podsticaja koje je isplaćivalo nadležno ministarstvo za kvalitetna priplodna grla stoke (koje je tužilac opredelio na 21 grlo ovaca i 2 grla krava u 2016. godini, odnosno na 41 grlo ovaca i 5 grla krava u 2017. godini), sa obrazloženjem da tužilac u postupku nije dokazao da li je u navedenim godina imao i ako jeste, u kom broju omatičena priplodna grla ovaca i krava koje ispunjavaju uslove za dobijanje podsticaja u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivrednom i ruralnom razvoju. Takođe, činjenično-pravni zaključak drugostepenog suda čije se odluka pobija revizijom je i da tužilac nije dokazao uzročno-posledičnu vezu između propusta tuženog da ispuni svoje obaveze preuzete ugovorom od 28.01.2016. godine i štete u vidu neostvarenih podsticaja za kvalitetnu priplodnu stoku za 2016. i 2017. godinu kao ugovornu štetu zbog neispunjenja ugovornih obaveza u smislu člana 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Prema stanovištu drugostepenog suda, tužilac nije ispunio svoje ugovorne obaveze jer nije dostavio tuženom neophodnu dokumentaciju za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za omatičena priplodna grla i nije dokazao da li su grla stoke koje je imao u periodu 2016. i 2017. godine ispunjavala uslove iz navedenog Zakona i podzakonskih akata koje donosi nadležni ministar, odnosno da li je uopšte imao priplodna grla ovaca i krava koja su ispunjavale te uslove, tako da je tužilac svojim ponašanjem onemogućio tuženog da ispuni svoje ugovorne obaveze. U pogledu zahteva tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 620 evra u dinarskoj protivvrednosti, za koji tvrdi da je predao tuženom radi preduzimanja određenih radnji u skladu sa zaključenim ugovorom, drugostepeni sud je zaključio da tužilac nije dokazao da je ovaj iznos predao tuženom.

Suprotno navodima revizije, Vrhovni sud nalazi da je pobijana presuda drugostepenog suda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“ br. 10/2013, sa izmenama i dopunama objavljenim u Službenom glasniku RS“ br. 142/2014, 103/2015, 101/2016), ovim zakonom se uređuje vrsta podsticaja, način korišćenja podsticaja, Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Podsticaji su odredbom člana 2. tačka 8) definisani kao sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, kao i iz drugih izvora koji se dodaljuju poljopprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa ovim zakonom u funkciji ostvarivcanja ciljeva poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Prema članu 5. ovog zakona, pravo na podsticaje, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda, jedinice lokalne samouprave, kao i druga lica i organizacije (korisnici podsticaja). Odredbom člana 7. regulisan je postupak za ostvarivanje prava na podsticaje, dok je odredbama člana 17. stav 2. podtačka 1, 2. i 5. Zakona predviđeno da podsticaji za proizvodnju u stočarstvu mogu biti za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve. Odredbom člana 20. stav 1. istog zakona, predviđeno je da pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnoj porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisan u registar, da je u registru prijavilo podatke i to vrstu i broj životinja, izvršilo obeležavanje i registraciju grla, da je vlasnik grla, a odredbom stava 2. istog člana da lice iz stava 1. ovog člana za korišćenje podsticaja u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla iz člana 17. tačka 2. podtačka između ostalog je 1, 2 i 5. tog Zakona, pored uslova iz stava 1. ovog člana, mora da ispuni uslove da su ta grla prijavljena na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu pod kontrolom pravnih lica ovlašćenih za poslove – odgajivačke organizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo, dok je odredbom stava 3. propisano da ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu, kao i obrasce zahteva za ostvarivanje tih podsticaja. Članovima 21. – 23. istog zakona predviđeni su iznosi podsticaja prema vrsti stoke.

U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u spornom periodu imao registovrano porodično poljoprivredno gazdinstvo koje se bavilo proizvodnjom stoke – ovaca i krava i da je sa tuženim, kao pravnim licem koje ispunjava uslove za Osnovnu službu za selekciju stoke, zaključio ugovor u cilju pružanja stručne i tehničke pomoći u proizvodnji i selekciji kvalitetne priplodne stoke. Nesporno je da je tužilac imao svojstvo korisnika podsticaja u smislu člana 5. navedenog zakona, ali prema njegovim tvrdnjama podsticaje, na koje je imao pravo, nije ostvario isključivo zbog toga što tuženi nije ispunio svoje ugovorne obaveze, odnosno što nije pripremio svu potrebnu dokumentaciju i nije u ime i za račun tužioca podneo zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za umatičena priplodna grla krava i ovaca, iako mu je tužilac u te svrhe uplatio određena novčana sredstva.

Međutim, pravilno je drugostepeni sud zaključio da tužilac nije dokazao da je u traženom periodu imao umatičena kvalitetna priplodna grla krava i ovaca, odnosno grla koja su upisana u glavnu (ili dodatnu) matičnu evidenciju, te da je i pored toga ostao bez podsticaja samo iz razloga što tuženi (namerno ili zbog krajnje nepažnje - nemara) nije prijavio tužioca za dobijanje podsticaja u stočarstvu. Naime, u postupku je utvrđeno da je ugovorna obaveza tuženog (prema ugovoru zaključenim sa tužiocem 28.01.2016. godine) bila da vrši pripremu dokumentacije za ostvarivanje podsticajnih sredstava za kvalitetno priplodno grlo u skladu sa pozitivnim propisima. Tuženi za 2016. i 2017. godinu nije pribavio svu neophodnu i potrebnu dokumentaciju da bi u ime i za račun tužioca podneo zahtev za ostvarivanje prava na podstiacije, budući da je tužilac kao odgajivač za ovce posedovao određeni broj matičnih listova (broj 977, 978, 979, 980, 990, 991, 993, 994, 995, 996, 997, 999, 1000 i 1001) sa podacima za prikazana grla overena pečatom tuženog, dok je dokumentacija u vidu matičnih listova za ovce broj 680, 681, 682, 683, 684, 685, 686 i 687 bila napisana na memorandumu privrednog društva «Rožajac» d.o.o. i bila je neoverena i bez osnovnih podataka o grlima, što nije bilo dovoljno za podnošenje zahteva radi dobijanja subvencija za omatičena grla ovaca, a za krave tužilac uopšte nije posedovao dokumentacija o broju umatičenih grla. Pri tome, tužilac u svom iskazu nije mogao jasno i precizno da se izjasni o broju umatičenih grla ovaca i krava koja je imao u 2016. i 2017. godini, a ta činjenica je bitna za konkurisanje radi ostvarivanja prava na podsticaje. Iako matičenje kvalitetne priplodne stoke obavljaju stručna lica iz osnovnih odgajivačkih organizacija koji pružaju stručnu pomoć odgajivaču koji sa njima sarađuje, to ne isključuje obavezu odgajivača da pre konkurisanja i sticanja prava na podsticaje organizuje matičenje kvalititne priplodne stoke koju gaji i da o tome obezbedi neophodnu dokumentaciju.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac, koji od tuženog potražuje naknadu štete u visini neostvarenih podsticaja u stočarstvu, nije dokazao da tuženi kao ugovorna strana nije ispunio svoje ugovorne obaveze bez ikakvih skrivljenih radnji ili propuštanja tužioca kao drugog ugovarača, u smislu člana 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Naknada štete kao posledica neispunjenja ugovorne obaveze je dozvoljena samo ako poverilac u obaveznom (ugovornom) odnosu dokaže da je od dužnika kao saugovarača zahtevao ispunjenje obaveze, a ovaj to nije učio, pri čemu nije dokazao da obavezu nije mogao da ispuni. U konkretnom slučaju je utvrđeno da tužilac tuženom nije dostavio svu neophodnu dokumentaciju za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na subvencvije u stočarstvu, što je bio razlog zašto tuženi nije ispunio svoje ugovorene obaveze.

Na osnovu izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković