Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Ivan Čudomirović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini ili delimično prvostepenu presudu koja je preinačena drugostepenom presudom, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. Krivičnog zakonika ili stava 2. istog člana ili na drugi način povoljnije po okrivljenog, a oslobodi ga odgovornosti za izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u podnetom zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakoniosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim ovako istaknutu povredu branilac obrazlaže navodima da je nelogično da su od više udaraca satarom, koja je težine oko 1 kilograma i dužine 32 cm, oštećenoj AA nanete samo lake telesne povrede, usled čega je okrivljeni trebao da bude oslobođen za izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, jer očigledno nije koristio oružje – sataru, jer u slučaju da jeste, povrede bi bile znatno teže, a kojim navodima branilac osporavajući činjenicu da je okrivljeni koristio sataru prilikom izvršenja krivičnog dela, zapravo na osnovu sopstvenih činjeničnih zaključaka o nepostojanju krivičnog dela ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac navodi da okrivljeni u odnosu na krivično delo učinjeno prema oštećenom BB, može odgovarati samo za izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. Krivičnog zakonika, jer je kritičnom prilikom i sam okrivljeni pretrpeo povrede koje su konstatovane prilikom prvog saslušanja pred tužiocem. Ovakvim navodima branilac na osnovu sopstvenih činjeničnih zaključaka pretpostavlja da se ne radi o krivičnom delu za koje je okrivni oglašen krivim, te suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iako navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koju označava kao povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u obrazloženju zahteva, ovako označenu povredu, branilac ne konkretizuje već navodi da je okrivljenom povređeno pravo iz člana 68. stav 10. ZKP, koja povreda je nastala usled činjenice da nisu svi dokazi izvedeni u prisustvu okrivljenog na javnom pretresu, već je usled nepojavljivanja oštećenih na glavnom pretresu sud presudu zasnovao na njihovim iskazima datim u istrazi na štetu okrivljenog, usled čega je i došlo do povrede prava na pravično suđenje u odnosu na okrivljenog.

Branilac dalje u zahtevu navodi da je obrazloženje drugostepene presude nejasno u delu koji se odnosi na utvrđivanje umišljaja, jer je sud propustio da navede razloge o odlučnim činjenicama, da da jasne i određene razloge na koji način se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim, a kojim navodima suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 68. stav 10, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovim delovima, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako ovu povredu branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne obrazlaže i ne pojašnjava u čemu se ova povreda ogleda, to je po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev u ovom delu bez propisanog sadržaja u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kako razloga za njegovo podnošenje, tako i obrazloženje u čemu se povreda konkretno sastoji, pa je zahtev u ovom delu odbačen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković