Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 179. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mirjane Moskovljević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K.br.1987/22 od 01.10.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.821/25 od 29.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mirjane Moskovljević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K.br.1987/22 od 01.10.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.821/25 od 29.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K.br.1987/22 od 01.10.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 179. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i određeno je da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 3 (tri) godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom oštećena BB je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka - veštačenja plati iznos od 29.539,55 dinara i to u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br.821/25 od 29.01.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Vladana Deretića, pa je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K.br.1987/22 od 01.10.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Mirjana Moskovljević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K.br.1987/22 od 01.10.2025. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.821/25 od 29.01.2026. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, formalnim navođenjem da izreka pobijane presude ne sadrži sve bitne elemente bića krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 179. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim. Međutim, branilac okrivljenog nepostojanje po njemu elemenata predmetnog krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i to posebno činjenično utvrđenje suda da je oštećena BB kritičnom prilikom bila u stanju sna, a usled kog stanja nije bila sposobna da pruži otpor, dajući pri tome sopstvenu analizu i ocenu iskaza oštećene koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama, uz iznošenje sopstvenog zaključka da bi se eventualno moglo raditi o krivičnom delu polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova i pogrešnu ocenu iskaza oštećene, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je izreka pobijane presude u suprotnosti sa obrazloženjem iste i to u pogledu toga da se oštećena BB kritičnom prilikom nalazila u stanju sna, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mirjane Moskovljević odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković