Na osnovu člana 264. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka, i to paušala, plati iznos od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 18/25 od 28.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i branilaca okrivljenog AA - advokata Edina Turkovića i advokata Ahmeta Delimeđca, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 214/24 od 18.06.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Ahmet Delimeđac, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje izrečene kazne okrivljenom do konačne odluke Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se nižestepene presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, i to na fotografijama za koje se ne zna na koji način su nastale, te na odbrani okrivljenog iz istrage, pri kojoj okrivljeni nije ostao u toku postupka.

U vezi sa fotografijama koje označava kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenog navodi da izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta poseduje samo jednu fotografiju, i to onu na kojoj se na snimku ekrana vidi tekst sa sadržinom: Ni hadž ni post ni zekat ni namaza, te se jedino za ovu fotografiju zna kako je nastala, dok nijedna druga fotografija nije bila sastavni deo izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta, te se ne zna na koji način su ove fotografije nastale, niti se zna na koji način su dospele u sam predmet, a zbog čega predstavljaju nezakonite dokaze.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je nakon donete naredbe o sprovođenju istrage protiv okrivljenog AA, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela iz člana 391a KZ, sačinjen zapisnik o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi, sastavljen u ime Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, UZT, Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, Odeljenja za elektronska i informatička forenzička veštačenja u predistražnom postupku, na osnovu člana 157. stav 4. ZKP, te da je pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski podaci naredio sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal dana 16.07.2024. godine, da su tom prilikom pretresani uređaji i oprema popisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS, UKP-Služba za borbu protiv terorizma, Odsek u Novom Pazaru br. 35892/2024 od 02.07.2024. godine, a koji su privremeno oduzeti od okrivljenog AA, i to jednog mobilnog telefona marke „Samsung” sa pripadajućom SIM karticom, te da su prilikom pretresanja podaci iz uređaja i opreme od značaja za dalji tok postupka fotografisani i da se nalaze na CD-u koji se nalazi u prilogu tog zapisnika.

Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da je MUP RS-Direkcija policije PU Novi Pazar, dana 02.07.2024. godine sačinio izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Kt br. 813-406/2024, pri čemu je kao metoda fiksiranja lica mesta označeno fotografisanje aparata i elektronskog sadržaja mobilnog telefona okrivljenog AA, i ove fotografije se nalaze u spisima predmeta.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da se prema odredbi člana 152. stav 3. ZKP pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica, a što u smislu citirane zakonske odredbe, mogu biti mobilni telefoni, da je u konkretnom slučaju postupljeno u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP, te kod činjenice da se sadržaj telefona može utvrditi na osnovu člana 113. ZKP-veštačenjem, to su neosnovani navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da navedene fotografije predstavljaju nezakonit dokaz i da se ne zna na koji način su pribavljene i združene spisima predmeta.

Kako su, dakle, navedene fotografije nastale forenzičkim pregledom lica mesta, odnosno fotografisanjem aparata, elektronskog sadržaja mobilnog telefona okrivljenog AA, koji je od njega oduzet po potvrdi o oduzetim predmetima, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Ukazujući na istu povredu zakona, branilac okrivlječnog u podnetom zahtevu kao nezakonit dokaz označava i odbranu okrivljenog AA iz istrage, međutim kako branilac ne navodi u čemu se ogleda nezakonitost ovog dokaza, već s tim u vezi ukazuje na povredu odredaba člana 350. ZKP isticanjem da prvostepeni sud nije mogao započeti dokazni postupak čitanjem odbrane okrivljenog iz istrage jer izvođenje ovog dokaza nije predloženo od strane tužilaštva ili odbrane, bez obzira na ovlašćenje koje sud ima u smislu člana 397. stav 6. ZKP.

Kako se, dakle, izloženim navodima zahteva ukazuje na povredu odredaba člana 350. ZKP i člana 397. stav 6. ZKP, koje povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljeniima preko branilaca, to se Vrhovni sud u razmatranje ovih navoda nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković