Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Olega Koprivice, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 5K.824/20 od 29.09.2025. godine i Višeg suda u Pančevu KŽ1 298/25 od 09.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Olega Koprivice, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 5K.824/20 od 29.09.2025. godine i Višeg suda u Pančevu KŽ1 298/25 od 09.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu 5K.824/20 od 29.09.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka i to troškove paušala sudu u iznosu od 10.000,00 dinara, a u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Pančevu KŽ1 298/25 od 09.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Olega Koprivice i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu 5K.824/20 od 29.09.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Oleg Koprivica, zbog povreda zakona iz člana 6, člana 15, člana 74. tačka 1), člana 77. stav 1, člana 124. stav 1. tačka 2), člana 408, člana 428. i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud ukine presude Osnovnog suda u Pančevu 5K.824/20 od 29.09.2025. godine i Višeg suda u Pančevu KŽ1 298/25 od 09.01.2026. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog ne stiču elementi bića krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim, već da se eventualno može raditi samo o krivičnom delu lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu ovaj svoj stav, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, isticanjem da ne postoji nijedan dokaz da je okrivljeni AA dao lažan iskaz pred Osnovnim sudom u Pančevu u krivičnom postupku K.br.938/15, kao i da je u konkretnom slučaju činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, budući da je sud u predmetnom krivičnom postupku propustio da u svojstvu svedoka ispita BB i VV, zanemarujući pri tome odbranu okrivljenog AA u kojoj je naveo da BB i VV nisu lica koja su ga fizički napala i da on nije znao da je protiv njih dvojice pokrenut krivični postupak po njegovoj krivičnoj prijavi, već je to saznao tek kada je navedena lica video u sudu i tada je izmenio svoj iskaz, a po braniocu sud je prilikom odlučivanja zanemario i činjenicu da u krivičnom postupku K.br.938/15 nije ni izvršena dokazna radnja prepoznavanja. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepene presude suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka presude protivrečna razlozima presude, te da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, a i oni razlozi koji su navedeni su nejasni i protivrečni, kao i da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika. Osim toga, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba člana 6, člana 15, člana 77. stav 1, člana 124. stav 1. tačka 2), člana 408, člana 428. i člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 6, člana 15, člana 77. stav 1, člana 124. stav 1. tačka 2), člana 408, člana 428. i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu zakona iz člana 74. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 74. tačka 1) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i da je okrivljenom AA pobijanim presudama povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković