Istom presudom okrivljeni je obavezan da oštećenom Univerzitetu u Kragujevcu, na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 2.780.000,00 dinara, a oštećenom Fakultetu ... nauka u Kragujevcu iznos od 3.600.000,00 dinara, kao i da naknadi troškove krivičnog postupka i to: Višem sudu u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije na ime paušala, iznos od 20.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 155.250,00 dinara, te oštećenima Univerzitetu u Kragujevcu i Fakultetu ... nauka u Kragujevcu iznos od 1.794.420,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok će o ostalim troškovima sud odlučiti posebnim rešenjem, a na teret okrivljenog.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 20/24 od 14.08.2025. godine, u prvom stavu, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog AA i njegovih branilaca, ukinuta je presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 49/22 od 26.07.2024. godine, samo u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je drugim stavom, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovih branilaca, a povodom istih i po službenoj dužnosti preinačena presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 49/22 od 26.07.2024. godine, samo u pogledu odluke o kazni, pa su okrivljenom AA, najpre utvrđene pojedinačne kazne zatvora, za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim i to za krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika, kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci i za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.08.2022. godine do 31.08.2022. godine, dok su u preostalom delu žalba okrivljenog i njegovih branilaca, kao žalba javnog tužioca VJT u Kraljevu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda jr u nepreinačenom delu potvrđena, osim u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Živorad Lekić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine prvostepenu presudu u celini i drugostepenu presudu u stavu drugom i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predložio je da bude pozvan na sednicu veća, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

- branioci okrivljenog AA, advokati Branislav Todorović, Stefan Stevanović i Danilo Božović, zbog povrede zakona propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koju konkretizuju isticanjem bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, su neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA u podnetim zahtevima ističu da se pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na odbrani okrivljenog BB, koja je data 10.08.2022. godine pred VJT u Kraljevu u postupku K Po4 77/23, nakon čega je krivični postupak u odnosu na okrivljenog BB razdvojen i pravnosnažno okončan, a sud se, prema navodima zahteva suprotno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP upoznao sa sadržinom njegovog iskaza i na tom iskazu zasnovao osuđujuću presudu u odnosu na krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA Vrhovni sud ocenjuje, kao neosnovane.

Iz spisa proizilazi da je VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije protiv okrivljenih AA i BB, dana 28.10.2022. godine podnelo optužni akt Kto Ko 92/22, izmenjen dana 30.10.2023. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni AA učinio krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, a okrivljeni BB produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, koji postupak je nakon donošenja rešenja o razdvajanju postupka Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 49/22 od 22.12.2023. godine, nastavljen u odnosu na oba okrivljena pojedinačno zbog istih krivičnih dela.

Iz spisa, dalje proizilazi da je prvostepeni sud, na glavnom pretresu, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, pročitao odbranu okrivljenog BB, datu pred VJT u Kraljevu dana 10.08.2022. godine i tokom razdvojenog postupka koji je protiv njega vođen po navedenom optužnom aktu. Prvostepeni sud je navedeni dokaz – odbranu okrivljenog BB, izveo kao dokaz, nakon što je postupak prema njemu pravnosnažno okončan i isti oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, presudom Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 77/23 od 30.01.2024. godine, koja je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 5/24 od 14.05.2024. godine.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu saoptuženog, dat pred VJT u Valjevu prema kojem je postupak već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način izvođenja dokaza na glavnom pretresu, te iskaz saoptuženog, sam po sebi nije nedozvoljen dokaz i korišćenje istog i zasnivanje presude protiv drugog okrivljenog na tom dokazu, nije isključeno ni zabranjeno odredbama krivičnog procesnog zakona.

Shodno tome, neosnovani su navodi branilaca okrivljenog AA da se presuda ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na takvom dokazu, jer se navedeno ne odnosi na procesnu situaciju propisanu članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP, kada se vrši upoznavanje sa sadržinom iskaza saoptuženog prema kome je krivični postupak razdvojen ili već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom, što je u konkretnoj situaciji slučaj, već na procesnu situaciju propisanu odredbom člana 481. stav 2. ZKP, na koju upravo ukazuju branioci okrivljenog AA, advokati Danilo Božović, Stefan Stevanović i Branislav Todorović u podnetom zahtevu, odnosno na ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu kada se traži ponavljanje krivičnog postupka jer je nastupila mogućnost da se suđenje sprovede u prisustvu okrivljenog i u tom slučaju se u ponovljenom postupku presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na iskazu saučesnika okrivljenog koji je već osuđen, što nije situacija u ovom krivičnom postupku.

Međutim, i pored ovoga, pobijane pravnosnažne presude se zasnivaju i na brojnim drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu pred Višim sudom u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije – iskazima svedoka i pisanim dokazima, pojedinačno pobrojanim na stranama 29. do 62. prvostepene presude.

Imajući u vidu sve navedeno, a kako iz spisa predmeta i izreke pravnosnažne prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni BB, učestvovao kao saučesnik u izvršenju krivičnog dela iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni AA, pored ostalog, oglašen krivim i osuđen, te da je postupak prema njemu pravnosnažno okončan, to je, po oceni Vrhovnog suda, pravilno prvostepeni sud postupio kada je, na glavnom pretresu izvršio uvid u odbranu okrivljenog BB, iznetu tokom postupka - pred javnim tužiocem i sudom, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Pri tome, neosnovano branilac okrivljenog, advokat Živorad Lekić ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1142/17, u kojoj je reč o drugačijoj pravnoj situaciji – u kojoj je osuđujuća presuda zasnovana na iskazu ranije osuđenog saučesnika, koji je on opovrgao, dok je u konkretnom slučaju reč o iskazu ranije osuđenog saučesnika, u odnosu na koga je vođen odvojen krivični postupak, a koji je priznao izvršenje krivičnog dela za koje se tereti i pri kom iskazu je, suprotno navodima zahteva, u bitnom ostao do kraja postupka, pri čemu tereteći okrivljenog AA, sebe nikako nije doveo u povoljniji položaj za radnje koje je preduzeo u dogovoru sa njim.

Pored ovoga, branioci okrivljenog AA dalje navode da je sud suprotno zakonu, koristio sadržinu krivične prijave MUP RS, Odeljenje za borbu protiv korupcije KU 541/22 od 10.08.2022. godine i na njenoj osnovi utvrđivao odlučne činjenice, iako ista nema dokaznu snagu u krivičnom postupku, već predstavlja samo inicijalni akt za preduzimanje krivičnog gonjenja, te da je na taj način presuda zasnovana na nezakonitom dokazu, iznoseći pri tome i tvrdnju da je na sadržini krivične prijave, sud zasnovao zaključak o postojanju procesnih radnji koje prekidaju tok relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog AA isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 49/22 od 26.07.2024. godine, a Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za svoj stav – da sud svoju odluku nije zasnovao na sadržini krivične prijave, već je istu koristio isključivo u cilju sagledavanja hronologije preduzetih procesnih radnji, na strani 8. u trećem pasusu, obrazloženja presude Kž1 Po1 20/24 od 14.08.2025. godine, izneo razloge koje u svemu kao jasne i pravilne, prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, nalazeći da se ne radi o korišćenju nezakonitog dokaza, u smislu navoda zahteva, jer krivična prijava nije korišćena kao dokaz za utvrđivanje odlučnih činjenica, već isključivo kao orjentir u sagledavanju preduzetih procesnih radnji, među kojima je i donošenje naredbe nadležnog suda Pov Po4 153/20 od 14.07.2020. godine o pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi, koja isprava je dostavljena u prilogu krivične prijave MUP RS, Odeljenje za borbu protiv korupcije KU 541/22 od 10.08.2022. godine i predstavlja sastavni deo spisa predmeta u koji je sud izvršio uvid.

Imajući u vidu navedeno, a kako naredba o pretresanju prostorija i uređaja za automatsku obradu Pov Po4 153/20 od 14.07.2020. godine, kao i sama radnja pretresanja servera u kancelariji tehničkog sekretara Fakulteta ... nauka u Kragujevcu, o kojoj je dana 17.07.2020. godine sačinjen zapisnik o pretresanju opreme, predstavljaju zakonite radnje, preduzete u svemu u skladu sa odredbama ZKP, radi otkrivanja krivičnog dela i otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, shodno odredbi člana 104. tačka 3. Krivičnog zakonika, to je njihovim preduzimanjem, suproto navodima branilaca okrivljenog, došlo do prekida toka relativne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog AA, zbog krivičnog dela iz člana 359. stav 1. krivičnog zakonika, kako su to pravilno ocenili i nižestepeni sudovi, pa su navodi branilaca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 5) Krivičnog zakonika, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pri tome, Vrhovni sud nalazi da se tvrdnja branilaca o nezakonitosti korišćenja krivične prijave kao dokaza zasniva na navodima prvostepenog suda iznetim u obrazloženju prvostepene presude - da krivična prijava predstavlja dokaz u krivičnom postupku. Međutim, iako je takvo navođenje prvostepenog suda nepravilno, navedeno, u konkretnom slučaju, nema uticaja na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da se ovim navodima u suštini osporavaju razlozi presude, što predstavlja bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Sledstveno svemu navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud, zakonito, u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branioci okrivljenog AA neosnovano ukazuju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored ovoga, branilac okrivljenog AA, advokat Živorad Lekić, kroz istaknuti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti iz člana 439. tačka 1) ZKP, osporava postojanje zakonskih obeležja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, ukazujući da okrivljeni u relevantnom periodu nije imao svojstvo službenog lica – ..., pri čemu svoje navode zasniva dovodeći u vezu vreme sticanja zvanja doktora nauka od strane VV sa vremenom stupanja okrivljenog na funkciju ..., tvrdeći da u momentu sticanja tog zvanja, okrivljeni nije imao navedeno svojstvo, zbog čega nije mogao biti izvršilac predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi branioca okrivljenog AA, advokata Živorada Lekića, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo zloupotreba službenog položaja čini ono službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja i ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica može biti pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, drugom nanošenje kakve štete ili se može ogledati u težoj povredi prava drugog.

Iz izreke, pobijane pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA, između ostalog, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je na mestu bliže označenom u izreci presude „ ....u vremenskom periodu od 12.06.2014. godine do kraja oktobra 2015. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da svojom radnjom čini delo i da je njegovo delo zabranjeno, a hteo je izvršenje istog, u svojstvu službenog lica, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavio drugom fizičkom licu kakvu korist i naneo štetu, tako što je kao redovni profesor na Fakultetu ... nauka u Kragujevcu, Univerziteta u Kragujevcu....doveo VV na Fakultet ... nauka u Kragujevcu i rekao osuđenom BB da njemu treba da pomognu....da treba da doktorira na Fakultetu ... nauka u Kragujevcu, pa se osuđeni BB, ... Fakulteta ... nauka u Kragujevcu, saglasio i prihvatio ovakav zahtev okrivljenog AA, koji je dalje na sebe preuzeo organizaciju u vezi doktorskih studija VV, pa je VV dana 12.06.2014. godine podneo prijavu doktorske disertacije Fakultetu ... nauka u Kragujevcu, a zatim nakon odbrane doktorske distertacije od strane VV dana 31.03.2015. godine, osuđeni BB, u svojstvu ... Fakulteta ... nauka u Kragujevcu i okrivljeni AA, u svojstvu ... Univerziteta u Kragujevcu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, svojeručno potpisali VV diplomu broj .....od ...2015. godine, o stečenom naučnom nazivu doktor ... nauka, koju mu je potom Univerzitet u Kragujevcu izdao krajem oktobra 2015. godine, iako je prethodno znao da VV nije priznata stečena strana visokoškolska isprava – magistarska diploma, u skladu sa članom 3. stav 4. Pravilnika o upisu studenata na studije Univerziteta u Kragujevcu, niti u skladu sa članom 12. stav 2. tačka a u vezi stava 1. Pravilnika o priznavanju stranih visokoškolskih isprava i vrednovanja stranih studijskih programa....pa su tako....pribavili korist VV u vidu izdate diplome o stečenom naučnom nazivu doktor ... nauka i protivno rešenju rektora Univerziteta u Kragujevcu...kojim se utvrđuje cenovnik u postupku priznavanja stranih visokoškolskih isprava i vrednovanja stranih studijskih programa....naneli štetu Univerzitetu u Kragujevcu u iznosu od 80.000,00 dinara“.

Naime, suprotno iznetim navodima branioca okrivljenog AA, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika iz izreke presude, jasno proizilazi da je radnja okrivljenog opisana kao kontinuirana u vremenskom periodu od 12.06.2014. godine do kraja oktobra 2015. godine, u okviru kojeg je okrivljeni u jednom delu perioda postupao u svojstvu redovnog profesora fakulteta .... nauka u Kragujevcu, a potom u svojstvu ... Univerziteta u Kragujevcu. Pri tome, opisana radnja obuhvata više međusobno povezanih postupanja, od kojih su pojedine radnje preduzete i pre stupanja okrivljenog AA na funkciju ..., dok je konačna realizacija radnje izvršenja ostvarena u momentu kada je okrivljeni, u svojstvu ..., iskoristio svoj službeni položaj i ovlašćenja i prekoračio granice tih ovlašćenja, između ostalog, svojeručnim potpisivanjem diplome o stečenom naučnom nazivu doktora ... nauka dana ...2015. godine. Okrivljeni je kao ... imao službeno ovlašćenje da potpisuje diplome, ali je u konkretnom slučaju to ovlašćenje iskoristio suprotno njegovoj svrsi i propisima, koji uređuju postupak sticanja i priznavanja visokoškolskih isprava, budući da lice kome je diploma izdata nije ispunjavalo uslove za upis i okončanje doktorskih studija na način predviđen propisima Univerziteta, jer mu prethodno nije bila priznata strana visokoškolska isprava – magistarska diploma, niti je sproveden postupak njene nostrifikacije u skladu sa odredbama Pravilnika o upisu studenata na studije Univerziteta u Kragujevcu i Pravilnika o priznavanju stranih visokoškolskih isprava i vrednovanju stranih studijskih programa. Uprkos tome, okrivljeni je, znajući za navedene okolnosti i postupajući suprotno važećim propisima, svojeručno potpisao diplomu, čime je drugom licu pribavio korist, a Univerzitetu naneo štetu.

Stoga su bez uticaja na drugačiju odluku navodi branioca okrivljenog, kojima se postojanje svojstva službenog lica – ..., a samim tim i postojanja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, dovodi u vezu sa datumom sticanja naučnog zvanja od strane VV, jer su u izreci presude detaljno opisane kontinuirane radnje okrivljenog, koje obuhvataju i njegovo postupanje u svojstvu službenog lica - ... Univerziteta u Kragujevcu, u okviru kojeg je iskoristio svoj službeni položaj i ovlašćenja.

Shodno navedenom, po oceni ovog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, i to kako objektivna, koja se odnose na radnju okrivljenog, koji je iskoristio svoj službeni položaj i ovlašćenja, prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, pribavio korist drugom licu i naneo štetu Univerzitetu, tako i subjektivna obeležja dela, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svest i volja) okrivljenog za izvršenje dela, koje uključuje i svest o zabranjenosti dela, pa su navodi iz zahteva branioca okrivljenog AA, advokata Živorada Lekića, kojima se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog AA, advokata Živorada Lekića, iznetim u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao i navodima iznetim u pogledu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u celosti, suštinski se osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, jer se kroz kritiku zakonitosti dokaza i procesnih radnji, kao i kroz drugačiju interpretaciju iskaza i odnosa između učesnika, iznosi sopstvena verzija događaja, čime se dovode u pitanje činjenični zaključci na kojima se zasnivaju pobijane presude, odnosno ukazuje se na povredu odredbe člana 440. u vezi člana 16. ZKP.

Takođe, na povredu iste odredbe iz člana 440. ZKP, ukazuje se i ostalim navodima zahteva branilaca okrivljenog AA, advokata Danila Božovića, Stefana Stevanovića i Branislava Todorovića, kojima se, kroz osporavanje ocene izvedenih dokaza i polemisanjem sa obrazloženjem pravnosnažnih presuda (član 438. stav 2. tačka 2) ZKP), te pozivanjem na povrede članova 16. i 419. ZKP, suštinski iznosi sopstveno viđenje činjeničnog stanja i vrši druagčija ocena izvedenih dokaza. Pored toga, ovi branioci, u vezi sa pravnom prirodom i korišćenjem sadržine krivične prijave ukazuju i na povredu člana 280. ZKP, a u vezi sa tim i na povredu odredbi članova 68. stav 1. tačka 10), 178 i 163. stav 1. ZKP, kao i na povredu odredbe člana 479. odnosno 481. stav 2. ZKP, o kojoj je već bilo reči.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog povreda odredbi članova 16, 68. stav 1. tačka 10), 163. stav 1., 178, 280, 440, 479 i 481. stav 2. ZKP, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu, zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u ovim delovima, nije nije upuštao.

S obzirom na to, da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Živorad Lekić nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda ovog branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanih prava iz člana 32. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud, je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković