.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17998/2024
25.02.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dobrica Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Đokić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 237/24 od 14.05.2024. godine, u sednici održanoj 25.02.2026. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 237/24 od 14.05.2024. godine u stavu drugom i trećem izreke.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 237/24 od 14.05.2024. godine, stava prvog izreke.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Despotovcu P 493/23 od 20.11.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrđeno da su tužioci suvlasnici po osnovu sopstvene gradnje sa udelom od po ½ idealnog dela nepokretnosti i idealnog dela nepokretnosti i to: šupe broj 2, šupe broj 3, svinjca, dimenzija navedenih u izreci, kao i suvlasnici sa udelom od po ¼ idealnog dela vc dimenzije kao u izreci, objekata sagrađenih na k.p. br. 988/1 k.o. ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su tužioci suvlasnici po osnovu sopstvene gradnje sa udelom od utvrđenog udela od po ¼ iz stava prvog izreke presude do traženog udela od po ½ na nepokretnosti – vc dimenzije kao u izreci, sagrađene na k.p. br. 988/1 k.o. ..., kao i suvlasnici na po ½ idealnog dela zemljišta pod objektima i to: šupe broj 2, šupe broj 3, svinjca, površina navedenih u izreci, vc dimenzija kao u izreci i suvlasnici na po ¼ idealnog dela zemljišta uz objekte na nepokretnosti k.p. br. 988/1 potes „Selo“, vinograd 4 klase površine 3,15 ari, kao površine koja je potrebna za korišćenje navedenih objekata, zemljišta upisanog u l.n. 1417 k.o. ... na ime tuženog, kao vlasnika privatne svojine u udelu 1/1, te da se tužioci po osnovu ove presude i bez posebne saglasnosti i odobrenja tuženog upišu kod Službe za katastar nepokretnosti Despotovac kao suvlasnici navedenih objekata sa udelom na po ½ idealna dela i suvlasnici na po ½ idealna dela zemljišta pod objektima i na po ¼ idealna dela zemljišta uz objekte, što je tuženi dužan da prizna i trpi, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu zajedničke gradnje sa sada pok. GG i DD, bivšim iz ..., suvlasnici sa udelom od po ¼ idealna dela nepokretnosti i to: magacina, građevinskog objekta u funkciji podruma, nadstrešnice, šupe broj 1, dimenzija navedenih u izreci, sagrađenih na k.p. br. 988/1 k.o. ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom četvrtim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa udelom od po ¼ zemljišta pod objektima i to: magacina, građevinskog objekta u funkciji podruma, nadstrešnice, šupe broj 1, dimenzija navedenih u izreci, sagrađenih na k.p. br. 988/1 k.o. ... i suvlasnici sa udelom od po ¼ idealnog dela zemljišta uz objekte na nepokretnosti k.p. br. 988/1 potes „Selo“, vinograd 4 klase, površine 3,15 ari, kao površine koja je potrebna za korišćenje navedenih objekata, zemljišta upisanog u l.n. 1417 k.o. ... na ime tuženog, kao vlasnika privatne svojine u udelu 1/1, te da se tužioci po osnovu ove presude i bez posebne saglasnosti i odobrenja tuženog upišu kod Službe za katastar nepokretnosti Despotovac kao suvlasnici navedenih objekata sa udelom na po ¼ idealna dela i suvlasnici na po ¼ idealna dela zemljišta pod objektima i na po ¼ idealna dela zemljišta uz objekte, što je tuženi dužan da prizna i trpi, kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo usled nepostojanja predmeta ugovorne obaveze Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženog VV kao davaoca izdržavanja i sada pokojne GG iz ... i DD iz ..., kao primalaca izdržavanja, overen kod Opštinskog suda u Despotovcu dana 21.03.2007. godine pod poslovnim brojem 3R 38/07 u delu raspolaganja nepokretnostima označenim kao k.p. br. 988/1 po kulturi vinograd 4 klase u potesu „Selo“, površine 3,15 ari u k.o. ... u udelu od ½ idealnog dela nepokretnosti, zbog pravnosnažno presuđene stvari. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 71.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 237/24 od 14.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u stavu drugom izreke u delu koji se odnosi na pravo susvojine na vc na k.p. br. 988/1 k.o. ..., pravo susvojine na delu k.p. br. 988/1 k.o. ... pod objektima šupe broj 2 dimenzija 6,66m h 3,46m površine 23,04m2, šupe broj 3 dimenzija 2,90m h 3,87m površine 11,22m2, svinjca dimenzija 3,38m h 1,94m površine 6,56m2 i vc dimenzija 1,57m h 1,04m + 1,66m h 1m površine 3,29m2 preko udela od po ¼ do traženog udela od po ½ i na upis prava susvojine na objektima na navedenoj parceli, u stavu trećem izreke, u stavu četvrtom izreke u delu koji se odnosi na upis prava susvojine na objektima na k.p. br. 988/1 k.o. ... i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i u preostalom delu stava četvrtog izreke, koji se odnose na pravo susvojine na k.p. br. 988/1 k.o. ... i u stavu šestom izreke tako što je utvrđeno prema tuženom da su tužioci suvlasnici na po idealnoj ¼ k.p. br. 988/1 upisane u l.n. br. 1417 k.o. ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi da tužioci izvrše upis navedenog prava kod Službe za katastar nepokretnosti Depotovac. Obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 280.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na neisplaćeni iznos od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u preinačujućem delu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je primenom odredbe člana 211. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju postoji potpuna procesna zajednica, za odluku je dao jasne razloge koje prihvata i ovaj sud, pa se revizijom neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 211. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela broj 988, površine od oko 6 ari, vodila se na ime GG, koja je za života tokom 1982-1983. godine, navedenu parcelu poklonila svojoj ćerki ĐĐ, ali pošto ĐĐ parcela nije zanimala, dogovorila se sa svojom braćom EE i ovde tužiocem AA da joj isplate po 3.000 nemačkih maraka, nakon čega je između AA i EE izvršena deoba nepokretnosti, te je EE u svojinu i državinu pripala k.p. br. 988/2 koju je preneo na svoje ime, dok je sporna k.p. br. 988/1 k.o. ... trebala da pripadne AA, ali je ostala da se vodi na ime GG. Između GG i DD, kao primalaca izdržavanja i AA kao davaoca izdržavanja, zaključen je 11.08.1994. godine Ugovor o doživotnom izdržavanju R 172/94 koji za predmet pored ostalog imao i katastarsku parcelu 988/1. Tužilac AA, njegova supruga BB i roditelji DD i GG činili su porodičnu i ekonomsku zajednicu koja je prestala u januaru 1991. godine. Tokom trajanja ove porodične zajednice na k.p. br. 988/1 sagrađeno je više objekata i to podrum, šupa, vc, magacin i između vc i magacina postavljena je nadstrešnica. Za sve navedene objekte tužilac je angažovao majstore, kupovao je materijal, ugovarao je posao, isplaćivao majstore, a roditelji tužioca su se sa tim saglašavali i odobravali gradnju. Nakon prekida zajednice života i privređivanja na ovoj parceli sagrađena su još tri objekta i to dve šupe od kojih je jedna u funkciji kokošinjca i svinjca. Pravnosnažnom presudom P 14/04 od 01.03.2005. godine raskinut je Ugovor o doživotnom izdržavanju R 172/94, a nakon toga je pred Opštinskim sudom u Despotovcu u predmetu 3R 38/07 dana 21.03.2007. godine zaključen Ugovor o doživotnom izdržavanju između GG i DD, kao primalaca izdržavanja i VV kao davaoca izdržavanja, a predmet ugovora je bila kat.parcela 988/1 k.o. ..., dok ugovorom nisu obuhvaćeni objekti postojeći na parceli. GG je preminula 2012. godine, nakon podnošenja tužbe u ovoj parnici, tokom 2019. godine preminuo je i DD, a zakonski naslednici GG i DD su kći ĐĐ i sinovi AA i EE.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su tužioci suvlasnici po osnovu sopstvene gradnje u toku trajanja porodične zajednice sa GG i DD sa udelom od po ½ idealna dela nepokretnosti-šupe broj 2 i 3 i svinjca, kao i suvlasnici sa udelom od po ¼ idealnog dela vc, površina navedenih u stavu prvom izreke prvostepene presude, kao i suvlasnici sa udelom od po ¼ idealnog dela nepokretnosti-magacina, građevinskog objekta u funkciji podruma, nadstrešnice, šupe broj 1, površina navedenih u stavu trećem izreke prvostepene presude. Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu stava drugog i četvrtog izreke i utvrdio da su tužioci suvlasnici na po idealnoj ¼ kp br 988/1 upisane u list nepokretnosti 1417 KO ..., nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava susvojine tužilaca na k.p. br. 988/1 k.o. ..., kao zemljištu pod predmetnim objektima i zemljištu potrebnom za korišćenje tih objekata. Polazeći od odredbe člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a kod činjenice da je tužilac AA bio u opravdanom uverenju da predmetne objekte gradi na svom zemljištu, a tužilja BB da objekte gradi na zemljištu svog supruga, tužioci su savesni graditelji i kao takvi stekli su pravo susvojine na kp. br.988/1, kao zemljištu pod objektima i zemljištu potrebnom za korišćenje objekata.
Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu u delu stav 2 i 4 izreke u odnosu na pravo susvojine na katastarskoj parceli 988/1 upisane u l.n. 1417 k.o. ....
Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20. stav 1.); da lice koje od svog materijala, svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar (član 22. stav 1.). lice koje može izgraditi zgradu ili drugu građevinu (građevinski objekat) na zemljištu na koje drugi ima pravo svojine (graditelj), stiče pravo svojine i na zemljištu na kome je izgrađen građevinski objekat, kao i na zemljištu koje je neophodno za redovnu upotrebu tog građevinskog objekta, ako nije znalo niti moglo znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio (član 24.stav 1.).
U konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi iz člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za utvrđenje prava suvlasništva na katastarskoj parceli 988/1 u korist tužilaca, s obzirom da se roditelji tužilaca nisu protivili gradnji objekata, da su tužioci bili u opravdanom uverenju da predmetne objekte grade na svom zemljištu i da su savesni graditelji. Stoga tužioci kao savesni graditelji u smislu odredbe člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa imaju pravo susvojine na ovoj parceli kao zemljištu pod objektima i zemljištu potrebnom za korišćenje objekta.
Revizijskim navodima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu ishod u toku postupka.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u odnosu na stav prvi izreke drugostepene presude, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.01.2017. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu vrednost predmeta spora koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija u ovom delu nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.
Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen kao neosnovan, jer tuženi nije uspeo u postupku po reviziji.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
