.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 395/2026
11.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Rajčević, advokat iz ..., protiv tužene Srednje škole „Sveti Sava“ iz Sombora, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/25 od 26.11.2025. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/25 od 26.11.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/25 od 26.11.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 20/24 od 01.09.2025. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada – gradski prevoz za period mart 2021. - oktobar 2024. godine, isplati ukupan iznos od 26.982,16 dinara uvećan za zakonsku zateznu kamatu propisanu Zakonom o zateznoj kamati počev od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja do isplate, na način bliže određen u ovom stavu izeke. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 136.128,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1473/25 od 26.11.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 107.128,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pitanje prava zaposlenih u srednjoj školi na naknadu putnih troškova gradskog prevoza nije sporno u praksi Vrhovnog suda, kao pravo koje je predviđeno odredbama člana 118. stav 1. Zakona o radu i člana 26. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 21/15...123/22). Činjenično je utvrđeno da je udaljenost od tužiljine adrese stanovanja do prvog autobuskog stajališta oko 800 metara, a od mesta rada do prvog autobuskog stajališta oko 700 metara, da sporni iznos predstavlja razliku pripadajućeg i isplaćenog iznosa putnih troškova spram srazmernog broja dana koji je tužilja radila kod tužene škole, sa polazištem na obračun utvrđen na bazi mesečne markice lokalnog prevoznika bez popusta, pa je pravnosnažna odluka doneta je u skladu sa odredbom člana 9. stav 2. Zakona o radu koja ne podleže tumačenju, a po kojoj poslodavac ne može utvrđivati manja prava i nepovoljnije uslove rada zaposlenima od prava i uslova utvrđenih zakonom.
Pošto ne postoji ni jedan od zakonom predviđenih razloga da se o reviziji odluči kao o posebnoj, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije kao redovne u smislu odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi novčane isplate tužilja je podnela dana 17.01.2024. godine, vrednost predmeta spora po članu 28. stav 1. ZPP je 26.982,16 dinara i očigledno ne premašuje napred navedeni imovinski cenzus.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
