Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Darka Manojlovića, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Manojlovića - advokata Saše Kneževića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.37/25 od 07.10.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 625/2025 od 29.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Manojlovića - advokata Saše Kneževića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.37/25 od 07.10.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 625/2025 od 29.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K.br.37/25 od 07.10.2025. godine okrivljeni Darko Manojlović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 3 godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 2 godine i zatim je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno tokom lišenja slobode, u pritvoru i tokom trajanja mere zabrane napuštanja stana i to počev od 28.07.2023. godine do 16.06.2025. godine.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Nišu iznos od 42.266,00 dinara, a Višem sudu u Nišu iznos od 11.000,00 dinara, kao i da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 625/2025 od 29.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Darka Manojlovića i potvrđena je presuda Višeg suda u Nišu K.br.37/25 od 07.10.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Darka Manojlovića - advokat Saša Knežević, zbog povreda zakona iz člana 438, člana 439, člana 440. stav 1. i 2. i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Nišu K.br.37/25 od 07.10.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 625/2025 od 29.01.2026. godine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači navedenu drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Darka Manojlovića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 440. stav 1. i 2. ZKP, osporavajući pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i iznošenjem sopstvenih zaključaka i činjeničnih utvrđenja koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim pravnosnažnim presudama, uz isticanje pri tome da iz izvedenih dokaza ne proizilazi na nesumnjiv način da je okrivljeni Darko Manojlović kritičnom prilikom neovlašćeno nosio sporni pištolj i da je iz istog pucao na oštećenog AA i naneo mu teške telesne povrede, kao ni postojanje umišljaja na strani okrivljenog za izvršenje predmetnih krivičnih dela, te isticanje da je sud subjektivno, nekritički i na štetu okrivljenog cenio sve izvedene dokaze, a posebno iskaz oštećenog kome je pogrešno u potpunosti poklonio veru, a takođe i nalaz i mišljenje veštaka balističara koji je dat konfuzno i suprotno pravilima struke, pri čemu su po braniocu od strane suda ostale neutvrđene brojne odlučne činjenice i to između ostalog tačno mesto ranjavanja oštećenog, te kalibar spornog pištolja i metka. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da su nejasni razlozi koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku u pobijanim presudama, te da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji nesaglasnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini izvedenih pisanih dokaza i potpune sadržine tih pisanih dokaza, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. stav 1. i 2. i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede zakona iz člana 438. i člana 439. ZKP, ne označavajući pri tome o kojim stavovima i tačkama člana 438. ZKP, odnosno o kojim tačkama člana 439. ZKP, se radi, pri čemu je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, odnosno njegovom braniocu, dozvoljeno zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4), 7), 8), 9) i 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoje povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4), 7), 8), 9) i 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković