Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao kupac sa tuženim kao prodavcem zaključio Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana OUP .../... od 23.08.2018. godine, koji je imao za predmet stan broj ..., neto površine 55,55 m2, postojeći u stambeno-poslovnoj zgradi broj ..., na kp. br. ... KO ..., u Ulici ... broj ..., za kupoprodajnu cenu od 1.045 evra po m2, odnosno za cenu od 58.049,75 evra. U članu 1. stav 4. ugovora navedeno je da kupcu uz predmetni stan po zakonu sleduje i parking mesto, kao i pravo trajnog korišćenja zajedničkih prostorija u zgradi. Ugovorne strane su sačinile zapisnik o primopredaji stana dana 23.08.2018. godine, na koji zapisnik nisu stavljene primedbe od strane kupca. Investitoru SZR „...“ izdato je rešenje 03.08.2020. godine kojim se odobrava upotreba izgrađenog stambeno-poslovnog objekta u Ulici ... broj ..., u kome je navedeno da je prema projektu u zgradi ukupno 27 stambenih jedinica, na prizemlju i na galeriji 2 lokala, da svaki stan i lokal imaju obezbeđeno parking mesto, kao i objekti koji se održavaju, tako da je 36 parking mesta, da sistem makaza sa duplim parking mestom je lociran na zadnjem delu parcele 11h2 parking mesta, a u podrumu još 15 parking mesta. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke, postojeća stambeno-poslovna zgrada broj ... nema obeležena parking mesta na platou iza zgrade, a nema izveden sistem makaza sa duplim parking mestima lociranih u zadnjem delu parcele 11 h 2 parking mesta, kako je projektovano i navedeno u upotrebnoj dozvoli. U podrumskom prostoru garažna mesta nisu horizontalno obeležena projektovanim dimenzijama sa rednim brojem, podrumskim zidovima, tako da na terenu nije moguće utvrditi tačan broj, posebno u dvorišnom prostoru parcele koja služi za parkiranje vozila vlasnika stanova.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 124. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev uz zaključak da je tužilac po ugovoru o kupoprodaji kupio samo stan koji je predat tužiocu u državinu, a nije kupio posebno parking ili garažno mesto, niti je isto uračunato u cenu stana. Tuženi je ispunio svoju ugovornu obavezu i omogućio tužiocu korišćenje parking mesta koja su izgrađena u okviru dvorišnog dela zgrade, bez posebnog određivanja koje parking mesto se odnosi na koji stan, jer ista nisu mogla biti numerisana i praktično pripadaju svim stanarima zgrade, a koje je tužilac i koristio, sve dok neki od stanara nisu protivpravno stavili metalne prepreke na određena parking mesta, zbog čega je tužlac mogao da podnese tužbu za smetanje poseda u smislu člana 77. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Pri odlučivanju, prvostepeni sud je imao u vidu sadržinu odredbe člana 1. stav 4. ugovora nalazeći da je ovom ugovornom odredbom predviđeno da kupcu sleduje parking mesto, ali da to ne znači istovremeno obavezu tuženog da tužiocu preda u državinu pravo trajnog korišćenja parking mesta. Nadalje, prvostepeni sud zaključuje da je način korišćenja parking mesta u nadležnosti Skupštine zgrade koja se ujedno stara i o pravilnoj upotrebi istih, tako da nije bilo na investitoru koji jeste obezbedio dovoljan broj garažnih i parking mesta prilikom dobijanja upotrebne dozvole da se stara i dalje o načinu korišćenja dvorišnog dela zgrade. Polazeći od odredbe člana 196. stav 1. ZPP odbijen je i fakultativni zahtev za isplatu iznosa od 4.000 evra.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužiocu preda u državinu radi trajne upotrebe i korišćenja posebni deo kp. br. ... KO ..., koji predstavlja jedno parking mesto i to u dvorišnom delu ove parcele, a koje se obaveze može u smislu člana 196. stav 1. ZPP, osloboditi isplatom iznosa od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz zaključak da obaveza tuženog proizlazi ne samo iz odredbe člana 1. stav 4. zaključenog ugovora o kupoprodaji od 23.08.2018. godine, već i iz Odluke o merilima i kriterijumima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta („Službeni list Grada Kragujevaca“, br.10/09, 5/10, 7/12), koja je važila u vreme zaključenja ugovora i sačinjavanja zapisnika o primopredaji stana, kojom je u članu 43. stav 1. alineja 4 pod a) propisano da su investitori koji grade objekte dužni da izvan javnog građevinskog zemljišta obezbede prostor za parkiranje na građevinskoj parceli na kojoj grade objekat, u okviru poslovno-stambenog objekta koji grade ili na parceli na kojoj grade poslovno- stambeni objekat. Navedena odluka je doneta na osnovu ovlašćenja koja imaju jedinice lokalne samourave da regulišu oblast izgradnje objekata. Suprotno načelu savesnosti i poštenja propisanih odredbom člana 12. Zakona o obligacionim odnosima onemogućen je tužilac da i dalje koristi parking mesto koje je koristio do tada kao kupac stana.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije tuženog da je stanovište drugostepenog suda zasnosvano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ukoliko jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može zahtevati njeno ispunjenje ili raskinuti ugovor prostom izjavom volje, ukoliko raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.

Tužilac postavljeni tužbeni zahtev zasniva na ugovoru o kupovini stana u izgradnji od 23.08.2018. godine. Predmet kupoprodaje je bio stan broj ..., kupoprodajna cena u iznosu od 58.049,75 evra je dobijena množenjem cene po m2 sa kvadraturom predmetnog stana i navedenim iznos nije obuhvaćeno parking mesto. Pravno je prihvatljiv zaključak prvostepenog suda da se tuženi članom 1. stav 4. zaključenog ugovora nije obavezao na predaju u državinu radi trajne upotrebe i korišćenja dela parcele koje predstavlja jedno parking mesto, već je konstatovano da kupcu po zakonu sleduje parking mesto. Tuženi je kao investitor i ispunio sve zakonom predviđene uslove, za objekat je dobijena upotrebna dozvola i tužiocu je omogućio korišćenje parking mesta koja su izgrađena u okviru dvorišnog dela zgrade, bez posebnog određivanja koje parking mesto se odnosi na koji stan. Dalje uređenje korišćenja parking mesta u dvorištima nije bilo više u nadležnosti investitora.

Takođe, prema Zakonu o prometu nepokretnosti, nepokretnosti u smislu ovog zakona su: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno – poslovene, ekonomske i dr) i drugi građevinski objekti, kao posebni delovi zgrade (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta), na kojima može postojati zasebno pravo svojine. Parking mesto na građevinskoj parceli na kojoj je izgrađena stambeno-poslovna zgrada ne predstavlja garažno mesto, te shodno tome ne predstavlja poseban deo zgrade na kojem može postojati pravo svojine u vreme zaključenja spornog ugovora, a tuženi se zaključenim ugovorom nije ni obavezao na prodaju i predaju parking mesta, zbog čega je drugostepena presuda preinačena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je na osnovu člana 165. u vezi člana 153. i 154. ZPP dosudio tuženom troškove revizijskog postupkai to: 27.000,00 dinara za sastav revizije, 35.600,00 dinara na ime takse na reviziju i 53.400,00 dinara na ime takse na odluku po reviziji.

Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković