Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane  Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine iz Beograda, koga zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nada Mitrović Rakić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 1075/18 od 21.08.2019. godine, u sednici održanoj 16.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 1075/18 od 21.08.2019. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 1075/18 od 21.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P 929/18 od 27.09.2018. godine, u prvom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime duga od 41.809,54 dinara, koji je bio obavezan da plati po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Velikoj Plani P 298/16 od 13.10.2016. godine, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 17.03.2006. godine do isplate. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 44.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Smederevu Gž 1075/18 od 21.08.2019. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u prvom stavu izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu, na ime duga od 40.000,00 dinara koji je obavezan da plati po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Velikoj Plani  P 298/16 od 13.10.2016. godine, plati zakonsku zateznu kamatu počev od 13.10.2015. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. U drugom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u drugom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, revizija ukazuje samo na pogrešnu primenu materijalnog prava, a ne i na razloge iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za utvrđenu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti su o tome u reviziji ponuđeni odgovarajući dokazi. Iz iznetih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovima u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome je postupak pokrenut 15.10.2015. godine, a da vrednost spora iznosi 41.809,54 dinara, odnosno da taj iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, znači da se radi o sporu male vrednosti, pa je revizija nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP), određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti i parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena. Kako je u konkretnom slučaju preinačena prvostepena odluka u sporu male vrednosti u kojoj je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija nije dozvoljena, to nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r. 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić