.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5598/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 640/18 od 10.09.2019. godine, na sednici održanoj 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 640/18 od 10.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 640/18 od 10.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kraljevu, presudom P 942/17 od 25.05.2018. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženu da isplati tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja iznos od 10.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2016. godine do konačne isplate (stav prvi izreke). Usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženu da isplati tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja iznos od 1.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2017. godine do konačne isplate (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 73.614,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate (stav treći izreke).
Viši sud u Kraljevu, presudom Gž 640/18 od 10.09.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kraljevu P 942/17 od 25.05.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Iz pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi, da je u konkretnoj situaciji pravilno prvostepeni sud rešio prethodno pitanje ništavosti odredbi predmetnih ugovora o kreditu, pa bez obzira na to što izrekom presude nije utvrđena ništavost, da su nastupili uslovi da tužena bude obavezana na vraćanje stečenog na osnovu ništave odredbe ugovora, iz razloga što je suprotno prinudnim propisima, budući da je banka ugovorila za sebe određeni iznos na osnovu troškova, a da uopšte nije dokazala da su ti troškovi zaista i nastali.
Banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope (pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine).
Prema oceni ovoga suda pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom, zbog čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi odredbi člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 20.07.2017. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 12.350,00 dinara.
Prema tome, kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Kako je odredbom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi čl.404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
